DEO PESME JEDINOM

<%@ Language=JavaScript %> DEO PESME JEDINOM

U SLAVU IZDAJA

	pion sam bio i jesam potro{en ogledalo sam bio i jesam razbijen lud sam bio i jesam okovan iskren sam bio i jesam otvoren ose}aj sam bio i jesam pokazan ti{ina sam bio i jesam izvikan za tebe nisam znao,jesam zalutao i ne `elim da smetam golo pitanje sam postavio,nisam nare\|ivao i ne `elim da vre\|am ne vidi{ {ta sam napisao,jesam trapavio i ne `elim da obja{njavam zar ne smem da ~ujem da pri~am da gledam zar bi da ogluvim da zanijemim da obnevidim zar se otimanjem ne tra`i kra\|om ne moli urlikom ne vabi
		milo moje lov~e du{e stani,kreni pro\|i,nemoj sko~i,miruj grcaj,}uti "JIPI" u zoo vrt smo po{li slu{ati dva medveda {to jedan drugom u gubicu brundaju gledati tigra poludelog od pitomosti kako se mazi omirisati krv iz `vala besnog pantera, {to se u krug vrti po{li smo da uti{amo ne~uj uru{ene vodenice po{li smo da isu{imo ne`ubor navrtane vode po{li smo da zapre~imo nedrobljenje mlinskih kamenova
	obrubljena brda zderane kosine ise~ene padine pocepane kotline ~ekaju `ivot da beznog dotr~i na trbuhu vuku}i sve donose}i sebe bledi oblaci mutan mesec zgaslo sunce ~kiljave zvezde ~ekaju `ivot da beskril doleti na le\|ima vetre}i sve donose}i sebe opora jezera slano more bljutave reke kisele bare ~ekaju `ivot da bezruk dopliva na prsima brazdaju}i sve donose}i sebe
		po njoj smrt cvrvljivim belim prstima svira ona ju je sama prigrlila u sebe primila, oko sebe ovila sa svodom zemlju zamenila to izborom nazvala od sebe dva puta u jednoj godini be`ala slepom ni{ta nije naslikala ruke pru`ala a sa sebe ih trgala {i{itanjem ceptavog besa se hrabrila kasno osetih da je pamukom brazdala kasno osetih da snagu nije videla kasno osetih da joj je i otrov bio potreba zar mislite da za njom `alim zar mislite da za mnom pla~em za{to ne ose}ate da za nama ridam
	gvozdena cev zabijena, u{u{kana u obalu gvozdena cev ba~ena, oslonjena na brod gvozdena cev pola u vodi, pola na suvom ~eka,mre`u oko sebe pletu}i ~eka,virove prave}i ~eka,trule}i vodene stvorove {to se oko njega roje da svaki, otimaju}i uzme par~e krvave r\|e, komad tamnozelene boje zevaju}i nemo i to je moje, i to je moje, i to je moje
		udari me jar~e svojim samim ro{~i}em na {iroku ~elu izbaci iz kamenove sedef `ice iskru belu da zapali travu nabranu, suvu uvelu da leptiru kand`e oprlji{ da leptiru krila spali{ da leptiru obrve sa`e`e{ udri jar~e i ne {tedi nema{ ~ega, koga, za{to da se boji{ udri jer to je put zbog kog postoji{ udri i nek ti je tobom prosto jer ja bez leptira kamen sam postao sa mene bi so grebao pra{inu sa mene terao zbirao vodu sa mene mrtve kand`e ose}am mrtve krila vidim mrtve obrve pijem
	ne ljubi me sada, ljubi}u te usnama hladnim i modrim dal' da podelimo il' spojimo tvoj opip i moj dodir ne napijaj me sada, napi}u te suzama svelim i modrim dal' da podelimo il' spojimo tvoj putir i moj kondir ne kupuj me sada, kupi}u te za nov~i} krnj i modar dal' da podelimo il' spojimo tvoj cvonjak i moj tropar ne zovi me sada, zva}u te kad budem beo i modar dal' da podelimo il' spojimo tvoj grob i moj odar
		skupi{e se oni koji ni{ta ne vrede da sve stvari kona~no srede ne poneso{e ni{ta svoje ne uze{e ni moje ni tvoje gleda{e jedno drugo bez volje al' ne sumnja{e da }e nam biti bolje ne pokrenu{e se ni na vetar ni na ki{u ne oseti{e kako zraci di{u sede{e tako do bezbojnog jutra sede{e tako do bezbrojnog sutra kako im svega tog ne be{e dosta {to se ne pro{eta{e bar do prvog mosta
	~ove~e za{to me {utira{ misli{ li da me to boli ~ove~e ja sam ve} bio u izvitoperenoj {koli ~ove~e za{to mi bije{ glavu o zemljane dvore misli{ li da }e mi biti gore ~ove~e za{to mi `e`e{ zenice dok ne pobele i sagore misli{ li da }u jutro sa njima takvim videti bolje ~ove~e za{to mi }uti{ i pri~a{ ni{ta misli{ li da }e sve tek tako pro}i bez i{ta zar ne zna{ da }e mi telo modro i trulo biti k'o tvoje zar ne zna{ da }e mi glava jedared pu}i zar ne zna{ da }e mi se o~i u lju{turu uvu}i {ta ho}e{ moju krv i moje kosti na dr`i na uzmi pa baci jer ona mi mrtva ne oprosti
		na sre}u red se ne uvodi komandom i neljudskim lajanjem na`alost red se ne uvodi molbom ni jedini~nim trajanjem na sre}u red se sam uvede na{im ose}ajem da su jedno od trojstava Begej, Dunav i Tisa da su ove vode isto {iroke isto duboke
	stojim pred planinom, pred njim drhte}i od straha drhte}i zbog toga {to bih mogao da mu uradim da rukom svojom slabijom od praha kosine,padine,kosti ogolim kamen,zemlju,utrobu isu{im da glasom svojim ti{im od muka drve}e,travu,u{i po~upam reke,potoke,kriv nos ispravim da pogledom svojim praznijim od no}i pritisnem njegove uske uske an\|eoske o~i da nedodirom mu zaturim re~i nema ti pomo}i da ti{inom mu od}utim re~i nema ti pomo}i da mu ne vidom zatamnim re~i nema ti pomo}i ako ja drhtim nemoj ti takva smrti podvedena sve {to ne}u njemu, sebi }u da uradim
		za{to mi kopa{ po ruci,mozgu,srcu kopa{ po otvorenoj rani ja ti naredjujem,vi~em ja te molim, {ap}em STANI,STANI,STANI tako ti ni~ega STANI tako ti tamno zelenog jutra tako ti krvavog gnezda ~aplje tako ti svega {to nije bilo ju~e tako ti svega {to ne}e biti sutra STANI,STANI,STANI ako su re~i mrtve, a dela treba da govore ako ne}e{,ne mo`e{,ne sme{ da se vrati{ bar STANI
	ti }e{ da me {utne{ dublje u svetlo drugi ~ovek me tamo gurnuo ne}u moliti ne}u da oseti{ ne}u da vrati{ mene od tamo, kud' sam gurnut jurnuo
		Probudilo se Ne{to u meni Valjda dete neko Izraslo, izraslo Iznutra sve do Moje ko`e Gleda, ose}a, ne misli Vodim ga na posao Zanimljivo mu, zamajanom Vratim ga ku}i Televizor, radio ne smem Upaliti ~u}e neke pesme pa }e plakati, plakati a ja ne}u mo}i da ga ute{im
	LJkalo,Ukalo,Bkalo,Ikalo,Mkalo,Tkalo,Ekalo u~inio sam neoprostivo poklone, sve na{e vratio bez sebe ostao slepca terao da nevidi slepac postao
		mar{ od mene govedo prosto zbog jednog takvog ( koji nije ) skot(a) skot sam post'o sada ima ni{~ih duhom manje jedan kome je do\|avola, prelazak bio potreban,vredan njom proklet prvi dan izlazaska njom zabijena u um dilema da li ne}u ili stvarno ne razumem [TA JA DA PROKUNEM da se mo`da ne gadite {to hulim i pljujem a shvatate, kad deknete o pustinjsku planetu {ta je voda, pa makar iz usta na tom zelenom svetu a ose}ate, ludilo {ta je kad vam ranjivo{}u zaprete da sebe vi{e ne dajete a znate, da pritiskamo da boli da sve dobro iza\|e, ne prlja nju,svet i mene da l' je istina samo da volim da je volim
	slu{aj me dobro jer pri~am i glasno i jasno ne prodavaj mi rog za sve}u jer i od roga blesak }u stvoriti sam od sebe, ne goreti ve} plamteti ,buktati moram glas da dozovem sam taj glas da budem '~isti se ,~isti' 'mora{ biti druga~iji a isti'
		pita{ {ta ti RA DIM teram, TE RAM te njemu da te zagrli ~vrsto stegne ~vr{}e sve dok ti meso, telo i du{a ne mo`e ni da dr{}e da napravi{ izbor trajan, koban izbor skijanja,letovanja `ivota teram te ka stvarima ku}ama,kolima da u toj sre}i du{u razvija{ da vidi{ al' ne folira{ da sama si, a ne drugi odlu~ila kako da se pona{a{ zar si stvarno mislila da sam dobar,dobar jesam i bi}u zloban,zloban RADIM OVO JER IAKO SAM MU[KO TERA ME ZDRAVO JAK PIK NA KISELO
	ne}e{ vi{e NE]U bila sam voljna onda je ne{to puklo u meni iznutra,spolja ne}e{ vi{e ta mani me se NE]U,NE]U,NE]U nevolja, nevolja, nevolja, {to nismo jedno za drugo ti si pucanje a ja cepanje,kidanje,rastakanje `ena mo`e samo s jednim ve~no s tolikim o~ima pospanim ne vidi{ jedan a ne leptirasto mu{ko nema drugog izlaza o~ekuje{ da `ivim k'o drugi, s' drugim NE]U,NE]U,NE]U ho}u sam sebi da sudim
		WOW vidi ~uda i ti pi{e{ pesme WOW vidi otkrovenja i ti drhti{ iznutra WOW {to onda pametna a ne pometena sebe ne izbaci{ spolja ako ne ume{ re}i pljuni,povrati ~uh jednom NEMOJ SE NADATI slep~e gluvi nisi ~ula bik,zemlja,ku}a kad krene ~etvrti stub ne zna stati zar te je sramota par~e mrtvo-`ivog sebe dati magline }u{nuti planine prevu}i kami~ke hrpimice tovariti u dva plitka uska pospana proreza modra
	gadim vam se neka potonite mu vi u o~i vidite {ta je ka`ete volite ga otrgnuti se niste mogli ja licemer tebe molim da ili ono ili vi bar jedno ne traje al' kako stvari stoje ja ne trajem
		ni{ta mi ne treba tvoje evo ti nazad kolena nedodirnuta za neuzbran suncokret evo ti nazad neodgladan balet za na krevetu ne ostavljen cvet evo ti nazad za tebe obavezan poljubac za drveni kabriolet evo ti sve moje nazad ludi kapetane potonulog broda ludi kameleonu {areni iznutra
	ne pobijam luda~ki da bi dokazivala ne mrzim `ivotinjski da bi volela ne be`im kljasto da bi jurila ne drpam pohotno da bi pipkala ne grizem surovo da bi ljubila ne kre{tim promuklo da bi gugutala me gazim nepa`ljivo da bi milovala ne pljujem balavo da bi }utala ne ubijam zlobno da bi `ivela ne otimam bespogovorno da bi davala ne kezim se zlurado da bi se smejala ne nijemim sumorno da bi pri~ala ne postojim da bi postojala rat nisam da mir jesi mu{ko nisam da `ensko jesi nisam da jesi NISMO
		rukom se igrala pri~ao o kolima 'ljubiti si me trebao' oprezno okolo polupijana gledala 'ljubio si me, ljubio tada' {titnik za o~i u kolima usred no}i,zbog ~asti spustila 'ne ljubi me sada, nikada' prvi susret proklela a ne 'ljubim te' 'i ja tebe' 'ljubi me drugi,bio biv{i,ti si biv{i sada' nisi ljubila ljubljenja si se igrala