<%@ Language=JavaScript %> DEO PESME JEDINOM


 

 

 

 

 

          U SLAVU IZDAJA


pion sam bio
i jesam
potrosen
ogledalo sam bio
i jesam
razbijen
lud sam bio
i jesam
okovan
iskren sam bio
i jesam
otvoren
osecaj sam bio
i jesam pokazan
tisina sam bio
i jesam
izvikan
za tebe nisam znao,jesam zalutao
i ne zelim da smetam
golo pitanje sam postavio,nisam naredjivao
i ne zelim da vredjam
ne vidis sta sam napisao,jesam trapavio
i ne zelim da objasnjavam
zar ne smem da cujem
da pricam
da gledam
zar bi da ogluvim
da zanijemim
da obnevidim
zar se otimanjem ne trazi
kradjom ne moli
urlikom ne vabi


milo moje
lovce duse
stani,kreni
prodji,nemoj
skoci,miruj
grcaj,cuti
"JIPI"
u zoo vrt smo posli
slusati dva medveda
sto jedan drugom u gubicu brundaju
gledati tigra
poludelog od pitomosti
kako se mazi
omirisati krv
iz zvala
besnog pantera, sto se u krug vrti
posli smo da utisamo
necuj urusene vodenice
posli smo da isusimo
nezubor navrtane vode
posli smo da zaprecimo
nedrobljenje mlinskih kamenova

obrubljena brda
zderane kosine
isecene padine
pocepane kotline
cekaju
zivot da beznog
dotrci
na trbuhu
vukuci sve
donoseci sebe
bledi oblaci
mutan mesec
zgaslo sunce
ckiljave zvezde
cekaju
zivot da beskril
doleti
na ledjima
vetreci sve
donoseci sebe
opora jezera
slano more
bljutave reke
kisele bare
cekaju
zivot da bezruk
dopliva
na prsima
brazdajuci sve
donoseci sebe

po njoj smrt cvrvljivim belim
prstima svira
ona ju je sama prigrlila
u sebe primila, oko sebe ovila
sa svodom zemlju zamenila
to izborom nazvala
od sebe dva puta u jednoj godini bezala
slepom nista nije naslikala
ruke pruzala a sa sebe ih trgala
sisitanjem ceptavog besa se hrabrila
kasno osetih da je pamukom brazdala
kasno osetih da snagu nije videla
kasno osetih da joj je i otrov bio potreba
zar mislite da za njom zalim
zar mislite da za mnom placem
zasto ne osecate da za nama ridam
gvozdena cev zabijena, ususkana
u obalu
gvozdena cev bacena, oslonjena
na brod
gvozdena cev pola u vodi, pola na suvom
ceka,mrezu oko sebe pletuci
ceka,virove praveci
ceka,truleci
vodene stvorove
sto se oko njega roje
da svaki, otimajuci
uzme
parce krvave rdje, komad tamnozelene boje
zevajuci nemo
i to je moje, i to je moje, i to je moje

udari me jarce svojim
samim roscicem na siroku
celu
izbaci iz kamenove
sedef zice iskru
belu
da zapali travu
nabranu, suvu
uvelu
da leptiru kandze oprljis
da leptiru krila spalis
da leptiru obrve sazezes
udri jarce i ne stedi
nemas cega, koga, zasto da se bojis
udri jer to je put zbog kog postojis
udri i nek ti je tobom prosto
jer ja bez leptira kamen sam postao
sa mene bi so grebao
prasinu sa mene terao
zbirao vodu sa mene
mrtve kandze osecam
mrtve krila vidim
mrtve obrve pijem
ne ljubi me sada, ljubicu te
usnama hladnim i modrim
dal' da podelimo il' spojimo
tvoj opip i moj dodir
ne napijaj me sada, napicu te
suzama svelim i modrim
dal' da podelimo il' spojimo
tvoj putir i moj kondir
ne kupuj me sada, kupicu te
za novcic krnj i modar
dal' da podelimo il' spojimo
tvoj cvonjak i moj tropar
ne zovi me sada, zvacu te
kad budem beo i modar
dal' da podelimo il' spojimo
tvoj grob i moj odar

skupise se oni koji nista ne vrede
da sve stvari konacno srede
ne ponesose nista svoje
ne uzese ni moje ni tvoje
gledase jedno drugo bez volje
al' ne sumnjase da ce nam biti bolje
ne pokrenuse se ni na vetar ni na kisu
ne osetise kako zraci disu
sedese tako do bezbojnog jutra
sedese tako do bezbrojnog sutra
kako im svega tog ne bese dosta
sto se ne prosetase bar do prvog mosta
covece zasto me sutiras
mislis li da me to boli
covece ja sam vec bio u izvitoperenoj skoli
covece zasto mi bijes glavu o zemljane dvore
mislis li da ce mi biti gore
covece zasto mi zezes zenice
dok ne pobele i sagore
mislis li da cu jutro sa njima takvim videti bolje
covece zasto mi cutis i pricas nista
mislis li da ce sve tek tako proci bez ista
zar ne znas da ce mi telo modro i trulo biti k'o tvoje
zar ne znas da ce mi glava jedared puci
zar ne znas da ce mi se oci u ljusturu uvuci
sta hoces moju krv i moje kosti
na drzi na uzmi pa baci
jer ona mi mrtva ne oprosti

na srecu
red se ne uvodi komandom i
neljudskim lajanjem
nazalost
red se ne uvodi molbom
ni jedinicnim trajanjem
na srecu
red se sam uvede
nasim osecajem
da su jedno od trojstava
Begej, Dunav i Tisa
da su ove vode
isto siroke
isto duboke
stojim pred planinom, pred njim
drhteci od straha
drhteci zbog toga
sto bih mogao da mu uradim
da rukom svojom
slabijom od praha
kosine,padine,kosti ogolim
kamen,zemlju,utrobu isusim
da glasom svojim
tisim od muka
drvece,travu,usi pocupam
reke,potoke,kriv nos ispravim
da pogledom svojim
praznijim od noci
pritisnem njegove uske
uske andjeoske oci
da nedodirom mu zaturim reci
nema ti pomoci
da tisinom mu odcutim reci
nema ti pomoci
da mu ne vidom zatamnim reci
nema ti pomoci
ako ja drhtim nemoj ti takva smrti podvedena
sve sto necu njemu, sebi cu da uradim
zasto mi kopas po
ruci,mozgu,srcu
kopas po otvorenoj
rani
ja ti naredjujem,vicem
ja te molim, sapcem
STANI,STANI,STANI
tako ti nicega
STANI
tako ti tamno zelenog jutra
tako ti krvavog gnezda caplje
tako ti svega sto nije bilo juce
tako ti svega sto nece biti sutra
STANI,STANI,STANI
ako su reci mrtve, a dela treba da govore
ako neces,ne mozes,ne smes
da se vratis
bar
STANI
ti ces da me
sutnes
dublje u svetlo
drugi covek me
tamo gurnuo
necu moliti
necu da osetis
necu da vratis
mene od tamo, kud' sam
gurnut jurnuo

Probudilo se
Nesto u meni
Valjda dete neko
Izraslo, izraslo
Iznutra sve do
Moje koze
Gleda, oseca, ne misli
Vodim ga na posao
Zanimljivo mu, zamajanom
Vratim ga kuci
Televizor, radio ne smem
Upaliti
cuce neke pesme pa
ce plakati, plakati
a ja necu moci da ga
utesim
LJkalo,Ukalo,Bkalo,Ikalo,Mkalo,Tkalo,Ekalo
ucinio sam neoprostivo
poklone, sve nase vratio
bez sebe ostao
slepca terao da nevidi
slepac postao
mars od mene govedo prosto
zbog jednog takvog ( koji nije ) skot(a)
skot sam
post'o
sada ima niscih duhom manje jedan
kome je dodjavola, prelazak bio potreban,vredan
njom proklet prvi dan izlazaska
njom zabijena u um dilema
da li necu ili stvarno ne razumem
STA JA DA PROKUNEM
da se mozda ne gadite sto hulim i pljujem
a shvatate, kad deknete
o pustinjsku planetu
sta je voda, pa makar iz usta
na tom zelenom svetu
a osecate, ludilo sta je
kad vam ranjivoscu zaprete
da sebe vise ne dajete
a znate, da pritiskamo da boli
da sve dobro izadje, ne prlja nju,svet i mene
da l' je istina samo da volim da je volim
slusaj me dobro
jer pricam i glasno i jasno
ne prodavaj mi rog za svecu
jer i od roga
blesak cu stvoriti
sam od sebe, ne goreti
vec plamteti ,buktati
moram glas da dozovem
sam taj glas da budem
'cisti se ,cisti'
'moras biti drugaciji a isti'
pitas sta ti RA DIM
teram, TE RAM te njemu
da te zagrli cvrsto
stegne cvrsce
sve dok ti meso, telo i dusa
ne moze ni da drsce
da napravis izbor
trajan, koban
izbor skijanja,letovanja
zivota
teram te ka stvarima
kucama,kolima
da u toj sreci
dusu razvijas
da vidis al' ne foliras
da sama si, a ne drugi
odlucila
kako da se ponasas
zar si stvarno mislila da sam dobar,dobar
jesam i bicu zloban,zloban
RADIM OVO JER IAKO SAM MUSKO
TERA ME ZDRAVO JAK PIK NA KISELO
neces vise
NECU
bila sam voljna
onda je nesto puklo
u meni iznutra,spolja
neces vise
ta mani me se
NECU,NECU,NECU
nevolja, nevolja, nevolja,
sto nismo jedno za drugo
ti si pucanje
a ja
cepanje,kidanje,rastakanje
zena moze samo s jednim vecno
s tolikim ocima pospanim ne vidis
jedan a ne leptirasto musko
nema drugog izlaza
ocekujes da zivim k'o drugi, s' drugim
NECU,NECU,NECU
hocu sam sebi da sudim
WOW vidi cuda
i ti pises pesme
WOW vidi otkrovenja
i ti drhtis iznutra
WOW sto onda
pametna a ne pometena
sebe ne izbacis spolja
ako ne umes reci
pljuni,povrati
cuh jednom NEMOJ SE NADATI
slepce gluvi
nisi cula
bik,zemlja,kuca
kad krene
cetvrti stub ne zna stati
zar te je sramota
parce mrtvo-zivog sebe dati
magline cusnuti
planine prevuci
kamicke hrpimice tovariti
u dva plitka
uska
pospana
proreza
modra
gadim vam se
neka
potonite mu vi u oci
vidite sta je
kazete volite ga
otrgnuti se niste mogli
ja licemer tebe molim
da ili ono ili vi
bar jedno
ne traje
al' kako stvari stoje
ja ne trajem
nista mi ne treba tvoje
evo ti nazad
kolena nedodirnuta
za neuzbran suncokret
evo ti nazad
neodgladan balet
za na krevetu ne ostavljen cvet
evo ti nazad
za tebe obavezan poljubac
za drveni kabriolet
evo ti sve moje nazad
ludi kapetane potonulog broda
ludi kameleonu sareni iznutra
ne pobijam ludacki da bi dokazivala
ne mrzim zivotinjski da bi volela
ne bezim kljasto da bi jurila
ne drpam pohotno da bi pipkala
ne grizem surovo da bi ljubila
ne krestim promuklo da bi gugutala
me gazim nepazljivo da bi milovala
ne pljujem balavo da bi cutala
ne ubijam zlobno da bi zivela
ne otimam bespogovorno da bi davala
ne kezim se zlurado da bi se smejala
ne nijemim sumorno da bi pricala
ne postojim da bi postojala
rat nisam da mir jesi
musko nisam da zensko jesi
nisam da jesi
NISMO
rukom se igrala
pricao o kolima
'ljubiti si me trebao'
oprezno okolo
polupijana gledala
'ljubio si me, ljubio tada'
stitnik za oci u kolima
usred noci,zbog casti spustila
'ne ljubi me sada, nikada'
prvi susret proklela
a ne 'ljubim te' 'i ja tebe'
'ljubi me drugi,bio bivsi,ti si bivsi sada'
nisi ljubila
ljubljenja si se igrala