DEO PESME JEDINOM

<%@ Language=JavaScript %> DEO PESME JEDINOM

U SLAVU IZDAJA

	pion sam bio i jesam potrošen ogledalo sam bio i jesam razbijen lud sam bio i jesam okovan iskren sam bio i jesam otvoren osećaj sam bio i jesam pokazan tišina sam bio i jesam izvikan za tebe nisam znao,jesam zalutao i ne želim da smetam golo pitanje sam postavio,nisam naređivao i ne želim da vređam ne vidiš šta sam napisao,jesam trapavio i ne želim da objašnjavam zar ne smem da čujem da pričam da gledam zar bi da ogluvim da zanijemim da obnevidim zar se otimanjem ne traži krađom ne moli urlikom ne vabi
		milo moje lovče duše stani,kreni prođi,nemoj skoči,miruj grcaj,ćuti "JIPI" u zoo vrt smo pošli slušati dva medveda što jedan drugom u gubicu brundaju gledati tigra poludelog od pitomosti kako se mazi omirisati krv iz žvala besnog pantera, što se u krug vrti pošli smo da utišamo nečuj urušene vodenice pošli smo da isušimo nežubor navrtane vode pošli smo da zaprečimo nedrobljenje mlinskih kamenova
	obrubljena brda zderane kosine isečene padine pocepane kotline čekaju život da beznog dotrči na trbuhu vukući sve donoseći sebe bledi oblaci mutan mesec zgaslo sunce čkiljave zvezde čekaju život da beskril doleti na leđima vetreći sve donoseći sebe opora jezera slano more bljutave reke kisele bare čekaju život da bezruk dopliva na prsima brazdajući sve donoseći sebe
		po njoj smrt cvrvljivim belim prstima svira ona ju je sama prigrlila u sebe primila, oko sebe ovila sa svodom zemlju zamenila to izborom nazvala od sebe dva puta u jednoj godini bežala slepom ništa nije naslikala ruke pružala a sa sebe ih trgala šišitanjem ceptavog besa se hrabrila kasno osetih da je pamukom brazdala kasno osetih da snagu nije videla kasno osetih da joj je i otrov bio potreba zar mislite da za njom žalim zar mislite da za mnom plačem zašto ne osećate da za nama ridam
	gvozdena cev zabijena, ušuškana u obalu gvozdena cev bačena, oslonjena na brod gvozdena cev pola u vodi, pola na suvom čeka,mrežu oko sebe pletući čeka,virove praveći čeka,truleći vodene stvorove što se oko njega roje da svaki, otimajući uzme parče krvave rđe, komad tamnozelene boje zevajući nemo i to je moje, i to je moje, i to je moje
		udari me jarče svojim samim roščićem na široku čelu izbaci iz kamenove sedef žice iskru belu da zapali travu nabranu, suvu uvelu da leptiru kandže oprljiš da leptiru krila spališ da leptiru obrve sažežeš udri jarče i ne štedi nemaš čega, koga, zašto da se bojiš udri jer to je put zbog kog postojiš udri i nek ti je tobom prosto jer ja bez leptira kamen sam postao sa mene bi so grebao prašinu sa mene terao zbirao vodu sa mene mrtve kandže osećam mrtve krila vidim mrtve obrve pijem
	ne ljubi me sada, ljubiću te usnama hladnim i modrim dal' da podelimo il' spojimo tvoj opip i moj dodir ne napijaj me sada, napiću te suzama svelim i modrim dal' da podelimo il' spojimo tvoj putir i moj kondir ne kupuj me sada, kupiću te za novčić krnj i modar dal' da podelimo il' spojimo tvoj cvonjak i moj tropar ne zovi me sada, zvaću te kad budem beo i modar dal' da podelimo il' spojimo tvoj grob i moj odar
		skupiše se oni koji ništa ne vrede da sve stvari konačno srede ne ponesoše ništa svoje ne uzeše ni moje ni tvoje gledaše jedno drugo bez volje al' ne sumnjaše da će nam biti bolje ne pokrenuše se ni na vetar ni na kišu ne osetiše kako zraci dišu sedeše tako do bezbojnog jutra sedeše tako do bezbrojnog sutra kako im svega tog ne beše dosta što se ne prošetaše bar do prvog mosta
	čoveče zašto me šutiraš misliš li da me to boli čoveče ja sam već bio u izvitoperenoj školi čoveče zašto mi biješ glavu o zemljane dvore misliš li da će mi biti gore čoveče zašto mi žežeš zenice dok ne pobele i sagore misliš li da ću jutro sa njima takvim videti bolje čoveče zašto mi ćutiš i pričaš ništa misliš li da će sve tek tako proći bez išta zar ne znaš da će mi telo modro i trulo biti k'o tvoje zar ne znaš da će mi glava jedared pući zar ne znaš da će mi se oči u ljušturu uvući šta hoćeš moju krv i moje kosti na drži na uzmi pa baci jer ona mi mrtva ne oprosti
		na sreću red se ne uvodi komandom i neljudskim lajanjem nažalost red se ne uvodi molbom ni jediničnim trajanjem na sreću red se sam uvede našim osećajem da su jedno od trojstava Begej, Dunav i Tisa da su ove vode isto široke isto duboke
	stojim pred planinom, pred njim drhteći od straha drhteći zbog toga što bih mogao da mu uradim da rukom svojom slabijom od praha kosine,padine,kosti ogolim kamen,zemlju,utrobu isušim da glasom svojim tišim od muka drveće,travu,uši počupam reke,potoke,kriv nos ispravim da pogledom svojim praznijim od noći pritisnem njegove uske uske anđeoske oči da nedodirom mu zaturim reči nema ti pomoći da tišinom mu odćutim reči nema ti pomoći da mu ne vidom zatamnim reči nema ti pomoći ako ja drhtim nemoj ti takva smrti podvedena sve što neću njemu, sebi ću da uradim
		zašto mi kopaš po ruci,mozgu,srcu kopaš po otvorenoj rani ja ti naredjujem,vičem ja te molim, šapćem STANI,STANI,STANI tako ti ničega STANI tako ti tamno zelenog jutra tako ti krvavog gnezda čaplje tako ti svega što nije bilo juče tako ti svega što neće biti sutra STANI,STANI,STANI ako su reči mrtve, a dela treba da govore ako nećeš,ne možeš,ne smeš da se vratiš bar STANI
	ti ćeš da me šutneš dublje u svetlo drugi čovek me tamo gurnuo neću moliti neću da osetiš neću da vratiš mene od tamo, kud' sam gurnut jurnuo
		Probudilo se Nešto u meni Valjda dete neko Izraslo, izraslo Iznutra sve do Moje kože Gleda, oseća, ne misli Vodim ga na posao Zanimljivo mu, zamajanom Vratim ga kući Televizor, radio ne smem Upaliti čuće neke pesme pa će plakati, plakati a ja neću moći da ga utešim
	LJkalo,Ukalo,Bkalo,Ikalo,Mkalo,Tkalo,Ekalo učinio sam neoprostivo poklone, sve naše vratio bez sebe ostao slepca terao da nevidi slepac postao
		marš od mene govedo prosto zbog jednog takvog ( koji nije ) skot(a) skot sam post'o sada ima niščih duhom manje jedan kome je dođavola, prelazak bio potreban,vredan njom proklet prvi dan izlazaska njom zabijena u um dilema da li neću ili stvarno ne razumem ŠTA JA DA PROKUNEM da se možda ne gadite što hulim i pljujem a shvatate, kad deknete o pustinjsku planetu šta je voda, pa makar iz usta na tom zelenom svetu a osećate, ludilo šta je kad vam ranjivošću zaprete da sebe više ne dajete a znate, da pritiskamo da boli da sve dobro izađe, ne prlja nju,svet i mene da l' je istina samo da volim da je volim
	slušaj me dobro jer pričam i glasno i jasno ne prodavaj mi rog za sveću jer i od roga blesak ću stvoriti sam od sebe, ne goreti već plamteti ,buktati moram glas da dozovem sam taj glas da budem 'čisti se ,čisti' 'moraš biti drugačiji a isti'
		pitaš šta ti RA DIM teram, TE RAM te njemu da te zagrli čvrsto stegne čvršće sve dok ti meso, telo i duša ne može ni da dršće da napraviš izbor trajan, koban izbor skijanja,letovanja života teram te ka stvarima kućama,kolima da u toj sreći dušu razvijaš da vidiš al' ne foliraš da sama si, a ne drugi odlučila kako da se ponašaš zar si stvarno mislila da sam dobar,dobar jesam i biću zloban,zloban RADIM OVO JER IAKO SAM MUŠKO TERA ME ZDRAVO JAK PIK NA KISELO
	nećeš više NEĆU bila sam voljna onda je nešto puklo u meni iznutra,spolja nećeš više ta mani me se NEĆU,NEĆU,NEĆU nevolja, nevolja, nevolja, što nismo jedno za drugo ti si pucanje a ja cepanje,kidanje,rastakanje žena može samo s jednim večno s tolikim očima pospanim ne vidiš jedan a ne leptirasto muško nema drugog izlaza očekuješ da živim k'o drugi, s' drugim NEĆU,NEĆU,NEĆU hoću sam sebi da sudim
		WOW vidi čuda i ti pišeš pesme WOW vidi otkrovenja i ti drhtiš iznutra WOW što onda pametna a ne pometena sebe ne izbaciš spolja ako ne umeš reći pljuni,povrati čuh jednom NEMOJ SE NADATI slepče gluvi nisi čula bik,zemlja,kuća kad krene četvrti stub ne zna stati zar te je sramota parče mrtvo-živog sebe dati magline ćušnuti planine prevući kamičke hrpimice tovariti u dva plitka uska pospana proreza modra
	gadim vam se neka potonite mu vi u oči vidite šta je kažete volite ga otrgnuti se niste mogli ja licemer tebe molim da ili ono ili vi bar jedno ne traje al' kako stvari stoje ja ne trajem
		ništa mi ne treba tvoje evo ti nazad kolena nedodirnuta za neuzbran suncokret evo ti nazad neodgladan balet za na krevetu ne ostavljen cvet evo ti nazad za tebe obavezan poljubac za drveni kabriolet evo ti sve moje nazad ludi kapetane potonulog broda ludi kameleonu šareni iznutra
	ne pobijam ludački da bi dokazivala ne mrzim životinjski da bi volela ne bežim kljasto da bi jurila ne drpam pohotno da bi pipkala ne grizem surovo da bi ljubila ne kreštim promuklo da bi gugutala me gazim nepažljivo da bi milovala ne pljujem balavo da bi ćutala ne ubijam zlobno da bi živela ne otimam bespogovorno da bi davala ne kezim se zlurado da bi se smejala ne nijemim sumorno da bi pričala ne postojim da bi postojala rat nisam da mir jesi muško nisam da žensko jesi nisam da jesi NISMO
		rukom se igrala pričao o kolima 'ljubiti si me trebao' oprezno okolo polupijana gledala 'ljubio si me, ljubio tada' štitnik za oči u kolima usred noći,zbog časti spustila 'ne ljubi me sada, nikada' prvi susret proklela a ne 'ljubim te' 'i ja tebe' 'ljubi me drugi,bio bivši,ti si bivši sada' nisi ljubila ljubljenja si se igrala