DEO PESME JEDINOM

pesma mi je gurnuta nastaje dok kora~am nestaje dok stojim kako da je zapi{em ako ne zastanem kako da je stvaram a da se ne kre}em svoju ko`u sam razapeo groznu kao znak da drugi ne smeju		ne borimo se horde na vas ne {aljemo ve} ljude da vas obi\|u starci ku}u spremaju pred decu su srca stavili mlada grla pokusa{e u slast starost svoju i zapeva{e
tuda pro}i pred njom, mnome postavljenom stojim stra{nom sam je napravio u usta vime jedino odgrizeno, potrebno nikome kao trag ugurao rugao se jedinom palog proslavio a jedini me gleda za~u\|en uporno{}u pogre{nih izbora			sam kada oseti{ pesmu }e{ napisati beskraj u zenice njene staviti sam kada oseti{ pri~u }e{ sastaviti ve~nost u kose njene uplesti sama }e ona kada oseti tvojoj pesmi i pri~i svojom zenicom i kosom tebi jekom uzvratiti
stvoreni se boji ne suda vec sopstvenih izdaja ogledanih u drugima
zrak uprt u staklo i srebro koji su {e}erom spojeni daje zaj~ik zrak je odbijen o ogledalo zrak sunca preko ogledala prolazi zaj~ik neko ce re}i luda~ki po belom zidu jedinog tra`i		neko bi rek'o da se ljube pih, moj pesni~e ne,ne,ne 'TICE SE KLJUNOVIMA DR@E neko bi rek'o da se grle pih, moj pesni~e ne, ne, ne 'TICE DELE PAPERJE SVOJE
		da ne bude paperja samo za par i par krila vec da bude paperja za dvoje
	nemoj nakaziti obraz toliko ni}i }e ti drugi par ruku nemoj padati toliko izra{}e ti drugi par krila nemoj ~elo mr{titi toliko zapati}e se drugi par obrva
u davnoj bajci il' pri~i sunce periferno odlu~ilo da na sebe ne li~i re{ilo ostatak mladosti da oko sebe zavrti sigurno u svoju ludost kao `ive}e i posle tog kraja smrti sve,sve od sebe dano, davano poreklo ~ak i svetlost obru{ilo		dah je tu bio inspiraciju ostavio re~ prosutu iz srca stara~kog pred mlada grla postavio modro vino iz grozdova beskrajnog vinograda iscedio
ka licu jedinog iz ponora nematerijalnog beskrajnog srebrne `ice se tegle sa `ica se led plavetni svla~i od zgaslog sunca mladog za lice jedinog za va{e lice same se tanane grade pahuljice		dah se i za sutra napio dah nije pro{ao da ledi da vladare mrzne dah ako bolje pogledate ovde nije ni bio
			izgubi{ par poljubaca na usnama koje nisi ni imao izgubi{ par ruku pod pazuhom koje nisi ni imao
tu\|a `ena je htela podeliti svoje usne sa mnom nisam dao tu\|a usna je htela podeliti tvoj dodir sa mnom			izgubi{ par pesama pod jezikom koje nisi ni imao tra`i{ usne palog tra`i{ ruke palog tra`i{ pesmu palog jedini te nalazi
nisam dao tu\|a ruka je htela podeliti tebe sa mnom nisam nisam nisam se dao		dvojstvo du{a i telo izme\|u njih pali smaragdnim rukama oslonjen na dvoje jedini, stani pred palog opet ga sobom nahrani zaceli podeljene kroz sebe opet sastavi trojstvo svoje
nisam nisam nisam uzimao jedinom sam se davao
	u san padam led,trgnem se kuk san mi sledi led,trgnem se jedini,jedini,jedini led,trgnem se kome padam?		gde je? {ta je? ko je? jedinog po nama sobom tra`i{
prvi poljubac drugi poljubac suza tvoja padom ka usnama,odjeknula tre}i poljubac u poslednji pretvorila
	da spremam? da pazim? da ~istim? ni{ta ne ~inim jedini {to god da uradim u smehove palog pretvorim	san u o~ima ima{ zar {amar drugom da udari{ sebe da probudi{
tugu u stihove skupljam palom da se jedinom bar vi sretni predate
vi do\|ete ovde u ime palog odavde u ime jedinog idite		pored palog pro{ao zastao pali `aloban odozdo pogledao kand`u na srce prislonio zastali nasme{en pali kroz srce kand`u proterao za~u\|en nepobeglim osmehom zastalog pali ustao, od{etao jedini bez kand`e u srcu, zastali bez palog srcem plakao

nemoj me gurati dalje odrane su gvozdene noge moje potkovice na njima klimave stoje nemoj me gurati dalje odrane su granitne ruke moje rukavice na njima klimave stoje nemoj me gurati dalje odrane su o{tre misli moje pesme na njima klimave stoje	nema puta od trnja razloga da postojim nema `buna od trnja razloga da postojim nema misli od trnja razloga da postojim nema drhtavog lista nema drhtave ruke nema drhtave misli koraka nema dodira nema re~i nema	snene oka nema snene smeha nema snene misli nema plavetno tamno zeleno zameni crno crno crno