DEO PESME JEDINOM

pesma mi je gurnuta nastaje dok koracam nestaje dok stojim kako da je zapisem ako ne zastanem kako da je stvaram a da se ne krecem svoju kozu sam razapeo groznu kao znak da drugi ne smeju		ne borimo se horde na vas ne saljemo vec ljude da vas obidju starci kucu spremaju pred decu su srca stavili mlada grla pokusase u slast starost svoju i zapevase
tuda proci pred njom, mnome postavljenom stojim strasnom sam je napravio u usta vime jedino odgrizeno, potrebno nikome kao trag ugurao rugao se jedinom palog proslavio a jedini me gleda zacudjen upornoscu pogresnih izbora			sam kada osetis pesmu ces napisati beskraj u zenice njene staviti sam kada osetis pricu ces sastaviti vecnost u kose njene uplesti sama ce ona kada oseti tvojoj pesmi i prici svojom zenicom i kosom tebi jekom uzvratiti
stvoreni se boji ne suda vec sopstvenih izdaja ogledanih u drugima
zrak uprt u staklo i srebro koji su secerom spojeni daje zajcik zrak je odbijen o ogledalo zrak sunca preko ogledala prolazi zajcik neko ce reci ludacki po belom zidu jedinog trazi		neko bi rek'o da se ljube pih, moj pesnice ne,ne,ne 'TICE SE KLJUNOVIMA DRZE neko bi rek'o da se grle pih, moj pesnice ne, ne, ne 'TICE DELE PAPERJE SVOJE
		da ne bude paperja samo za par i par krila vec da bude paperja za dvoje
	nemoj nakaziti obraz toliko nici ce ti drugi par ruku nemoj padati toliko izrasce ti drugi par krila nemoj celo mrstiti toliko zapatice se drugi par obrva
u davnoj bajci il' prici sunce periferno odlucilo da na sebe ne lici resilo ostatak mladosti da oko sebe zavrti sigurno u svoju ludost kao zivece i posle tog kraja smrti sve,sve od sebe dano, davano poreklo cak i svetlost obrusilo		dah je tu bio inspiraciju ostavio rec prosutu iz srca starackog pred mlada grla postavio modro vino iz grozdova beskrajnog vinograda iscedio
ka licu jedinog iz ponora nematerijalnog beskrajnog srebrne zice se tegle sa zica se led plavetni svlaci od zgaslog sunca mladog za lice jedinog za vase lice same se tanane grade pahuljice		dah se i za sutra napio dah nije prosao da ledi da vladare mrzne dah ako bolje pogledate ovde nije ni bio
			izgubis par poljubaca na usnama koje nisi ni imao izgubis par ruku pod pazuhom koje nisi ni imao
tudja zena je htela podeliti svoje usne sa mnom nisam dao tudja usna je htela podeliti tvoj dodir sa mnom			izgubis par pesama pod jezikom koje nisi ni imao trazis usne palog trazis ruke palog trazis pesmu palog jedini te nalazi
nisam dao tudja ruka je htela podeliti tebe sa mnom nisam nisam nisam se dao		dvojstvo dusa i telo izmedju njih pali smaragdnim rukama oslonjen na dvoje jedini, stani pred palog opet ga sobom nahrani zaceli podeljene kroz sebe opet sastavi trojstvo svoje
nisam nisam nisam uzimao jedinom sam se davao
	u san padam led,trgnem se kuk san mi sledi led,trgnem se jedini,jedini,jedini led,trgnem se kome padam?		gde je? sta je? ko je? jedinog po nama sobom trazis
prvi poljubac drugi poljubac suza tvoja padom ka usnama,odjeknula treci poljubac u poslednji pretvorila
	da spremam? da pazim? da cistim? nista ne cinim jedini sto god da uradim u smehove palog pretvorim	san u ocima imas zar samar drugom da udaris sebe da probudis
tugu u stihove skupljam palom da se jedinom bar vi sretni predate
vi dodjete ovde u ime palog odavde u ime jedinog idite		pored palog prosao zastao pali zaloban odozdo pogledao kandzu na srce prislonio zastali nasmesen pali kroz srce kandzu proterao zacudjen nepobeglim osmehom zastalog pali ustao, odsetao jedini bez kandze u srcu, zastali bez palog srcem plakao

nemoj me gurati dalje odrane su gvozdene noge moje potkovice na njima klimave stoje nemoj me gurati dalje odrane su granitne ruke moje rukavice na njima klimave stoje nemoj me gurati dalje odrane su ostre misli moje pesme na njima klimave stoje	nema puta od trnja razloga da postojim nema zbuna od trnja razloga da postojim nema misli od trnja razloga da postojim nema drhtavog lista nema drhtave ruke nema drhtave misli koraka nema dodira nema reci nema	snene oka nema snene smeha nema snene misli nema plavetno tamno zeleno zameni crno crno crno