DEO PESME JEDINOM

pesma mi je gurnuta nastaje dok koračam nestaje dok stojim kako da je zapišem ako ne zastanem kako da je stvaram a da se ne krećem svoju kožu sam razapeo groznu kao znak da drugi ne smeju		ne borimo se horde na vas ne šaljemo već ljude da vas obiđu starci kuću spremaju pred decu su srca stavili mlada grla pokusaše u slast starost svoju i zapevaše
tuda proći pred njom, mnome postavljenom stojim strašnom sam je napravio u usta vime jedino odgrizeno, potrebno nikome kao trag ugurao rugao se jedinom palog proslavio a jedini me gleda začuđen upornošću pogrešnih izbora			sam kada osetiš pesmu ćeš napisati beskraj u zenice njene staviti sam kada osetiš priču ćeš sastaviti večnost u kose njene uplesti sama će ona kada oseti tvojoj pesmi i priči svojom zenicom i kosom tebi jekom uzvratiti
stvoreni se boji ne suda vec sopstvenih izdaja ogledanih u drugima
zrak uprt u staklo i srebro koji su šećerom spojeni daje zajčik zrak je odbijen o ogledalo zrak sunca preko ogledala prolazi zajčik neko ce reći ludački po belom zidu jedinog traži		neko bi rek'o da se ljube pih, moj pesniče ne,ne,ne 'TICE SE KLJUNOVIMA DRŽE neko bi rek'o da se grle pih, moj pesniče ne, ne, ne 'TICE DELE PAPERJE SVOJE
		da ne bude paperja samo za par i par krila vec da bude paperja za dvoje
	nemoj nakaziti obraz toliko nići će ti drugi par ruku nemoj padati toliko izrašće ti drugi par krila nemoj čelo mrštiti toliko zapatiće se drugi par obrva
u davnoj bajci il' priči sunce periferno odlučilo da na sebe ne liči rešilo ostatak mladosti da oko sebe zavrti sigurno u svoju ludost kao živeće i posle tog kraja smrti sve,sve od sebe dano, davano poreklo čak i svetlost obrušilo		dah je tu bio inspiraciju ostavio reč prosutu iz srca staračkog pred mlada grla postavio modro vino iz grozdova beskrajnog vinograda iscedio
ka licu jedinog iz ponora nematerijalnog beskrajnog srebrne žice se tegle sa žica se led plavetni svlači od zgaslog sunca mladog za lice jedinog za vaše lice same se tanane grade pahuljice		dah se i za sutra napio dah nije prošao da ledi da vladare mrzne dah ako bolje pogledate ovde nije ni bio
			izgubiš par poljubaca na usnama koje nisi ni imao izgubiš par ruku pod pazuhom koje nisi ni imao
tuđa žena je htela podeliti svoje usne sa mnom nisam dao tuđa usna je htela podeliti tvoj dodir sa mnom			izgubiš par pesama pod jezikom koje nisi ni imao tražiš usne palog tražiš ruke palog tražiš pesmu palog jedini te nalazi
nisam dao tuđa ruka je htela podeliti tebe sa mnom nisam nisam nisam se dao		dvojstvo duša i telo između njih pali smaragdnim rukama oslonjen na dvoje jedini, stani pred palog opet ga sobom nahrani zaceli podeljene kroz sebe opet sastavi trojstvo svoje
nisam nisam nisam uzimao jedinom sam se davao
	u san padam led,trgnem se kuk san mi sledi led,trgnem se jedini,jedini,jedini led,trgnem se kome padam?		gde je? šta je? ko je? jedinog po nama sobom tražiš
prvi poljubac drugi poljubac suza tvoja padom ka usnama,odjeknula treći poljubac u poslednji pretvorila
	da spremam? da pazim? da čistim? ništa ne činim jedini što god da uradim u smehove palog pretvorim	san u očima imaš zar šamar drugom da udariš sebe da probudiš
tugu u stihove skupljam palom da se jedinom bar vi sretni predate
vi dođete ovde u ime palog odavde u ime jedinog idite		pored palog prošao zastao pali žaloban odozdo pogledao kandžu na srce prislonio zastali nasmešen pali kroz srce kandžu proterao začuđen nepobeglim osmehom zastalog pali ustao, odšetao jedini bez kandže u srcu, zastali bez palog srcem plakao

nemoj me gurati dalje odrane su gvozdene noge moje potkovice na njima klimave stoje nemoj me gurati dalje odrane su granitne ruke moje rukavice na njima klimave stoje nemoj me gurati dalje odrane su oštre misli moje pesme na njima klimave stoje	nema puta od trnja razloga da postojim nema žbuna od trnja razloga da postojim nema misli od trnja razloga da postojim nema drhtavog lista nema drhtave ruke nema drhtave misli koraka nema dodira nema reči nema	snene oka nema snene smeha nema snene misli nema plavetno tamno zeleno zameni crno crno crno