DEO PESME JEDINOM

	Išli smo ne znam kud Ti zbunjena, uplašena hrabra, besna Ja pun vere ( ne znam samo u šta ) pun nade ( ne znam samo zašto ) Misleći da si tu otrčah i pobodoh štap Marker za dalje Tek tada se osvrnuh Pun poverenja ( gordosti? ) Videh te daleko Pričala si nešto što nisam razumeo Ako nisam razumeo zašto mi se utroba sledila sledila SLEDILA
		Ne pričaj mi uradi nešto što bi ti stajale crne farmerke uske pušim kad sam sretna najbolje su pizze pod lipom dobro voziš lep si, pametan trebelo je da skreneš tamo jeste da ti nisam rekla žena je tri stuba MISLIM DA SAM LUD!
	Šta od mene hoćeš pusti me na miru pričaj s kim te volja ne javljaj se više Hoću da mi vratiš samo ne znam da li možeš bez njega da živiš SRCE moje da mi vratiš
		Sedim gladan sedim umoran sedim bolestan a lepo mi je jer volim
	Slažem reči mada ne umem dopadaju joj se Više u dela verujem kaže Probao sam i to Možda čuda očekujem Da li je to pomislila jer već sat i po' ćuti KAKO SVINJA ČUDA DA ČINI
		Besan sam besan ljut ljut OPASAN ujedam ujedam Valjda će neko biti milosrdan da mi prekrati bol koji nosim
	Više ne klizim po srebrnoj niti u bezdan gledam crni padam a strah je samo ostao zima mi je a tako mi je svejedno UŽAS
		reci mi Pokaži mi gde je izlaz Šta bez tebe da radim jesi li svesna šta mi značiš IMA JEDNA ISTA LIKOM KAO JA
	Drag si mi ali ne volim te toliko da bih mogla da ti pružim ono što znam da u sebi nosim da pružim ono što mogu Od onog što si mi pružila oslepeh i ogluveh treba mi svetlost koju ne možeš dati da ponovo osećam
		KAKO ZNAŠ DA ME VOLIŠ ZNAM
	Ne znam više kad radiš Pre ili posle podne Znam ti broj Na poslu, kući Kako da ti se javim Da ti objasnim Kad ne želiš objašnjenja Da ti pričam Kad ne želiš više priče samnom Da te volim Kad ne želiš više moju ljubav
		Dosta mi je posla Sećanja na fakultet Letargije Moram da se oslobodim Samog sebe Ponovo da naučim da pišem Da dišem Da jedem Da spavam Ponovo da naučim da budem NEŠTO
	Ležim nedelja, jutro Gole grane lipe i sunce Kroz prozor gledam Kako je prijatno Gasiti deo po deo sebe Zagledan u bolno plavo nebo
		Probudilo se Nešto u meni Valjda dete neko Izraslo, izraslo Iznutra sve do Moje kože Gleda, oseća, ne misli Vodim ga na posao Zanimljivo mu, zamajanom Vratim ga kući Televizor, radio ne smem Upaliti čuće neke pesme pa će plakati, plakati a ja neću moći da ga utešim
	Kako je lepo biti slab u ovom svetu jakih Kako je lepo biti glup U ovom svetu pametnih Kako je lepo biti bezličan u ovom svetu kreacija
		Strašno mnogo bitaka Sam Započeo Kako je lepo, smešno Gledati Kako Se sve raspada
	Zašto se borim i pišem Zašto na reči rečima kidišem Zašto ih za ruke držim i vene im čupam Zašto još uvek lupam lupam Ne dam rečima mira jer tuku srce, srce ludo mi grizu i vuku ne mogu više ruku dići na te reči grozne ne mogu više osetiti ove suze pozne gledam reči pričam im nešto nismo mi za gledanje, vrdaju vešto umorne su i one i ja od gledanja od kidanja od nerastajanja zurim im u zenicu meku sada, da sutra ne postave čeku uronim u njih, puštam da urone u mene i vrištim, vrištim toliko da sve vene
		Obećah se nekom, obećah se dodirom Obećah se oteranim komarcem sa obraza Obećah se strahom od pobede, poraza Obećah se prazninom ravnodušja Obećah se izdajom Obećah se lažnim prijateljima Obećah se dokonim ljudima Obećah se karminom Obećah se tišinom, pivom Obećah se svime ali to je malo Jer do obećanja dragoj nije stalo
	Kako joj objasniti da su fajlovi deo arhive, da sami ne umeju i neće da žive . Da predstavljaju fajlovi fajlovi veće sike deo Da im nije bitno da li su potrebni sad malo ili za život ceo Kako reći da je fajl sretan kad je prozvan kad svoju svrhu izvrši da nije kriva, funkcija samo tu da ga probuši, da protrči kroz njega tražeši nešto u njemu potrebno ko zna čemu Kako fajlu objasniti da nije mali Da svi podaci u njega nisu stali Kako reći fajlu da mora malo da se briše Kako mu reći da za funkcijom ne gleda više Slušam ga kako priča, TAKO JE TAKO JE TA FUNKCIJA MEKA, MEKA I OBLA Fajlu mali Nije za tebe ona Za tebe je jedna nula previše Jer ti u svom prostoru malom, samo jednu jednu jedinu cifru možeš da ispišeš
		Gomila pitanja odgovori nisu skitanja odgovor je provesti noć sa kolima u garaži Spavati sa njima, kao na straži Gledati njenu belu siluetu DOK SVE POSTAJE TAMNIJE MRAČNIJE OD IČEGA NA SVETU Gledati, voziti staru mašinu na dve nedelje jednom da joj sve želje minu Da vidi drum i oseti dim cigarete da shvati da se ponašati k'o dete više ne sme da mora da sluša šta joj se kaže da ne piše pesme JER, JER OD SILNOG BRBLJANJA POČEĆE DA LAŽE
	Da, izašla si iz bureta u kom si bila prijatalje pronašla što će da "mare" za tebe mnoge knjige i priče pročitala uložila u sebe ali si vreme protraćila Jer si u buretu Svoje srce ostavila
		Verovati u ono što je pokazano da je istina Verovati da se neko ne vraća starim vezama Verovati, nadati se, ljubiti Drhtati, drhtati, drhtati Da pazim na tvoju sreću Kao da postoji Da se ne obazirem na moju bol Kao da postoji Da ne vidim prazninu i strah Kao da postoji Drhtati, drhtati, drhtati
	HEJ, kud' si nasrn'o Zar ne vidiš da si bokal moje sreće navrn'o HEJ,HEJ, nemoj da pretiš Zašto se svetiš HEJ,HEJ,HEJ, zašto mi ne daš mira i spokoja Kad ćeš već jednom da vidiš da neću da budem tvoja
		Oči si mi iskopala Ne mogu da vidim put Ruke si mi istrgla Ne mogu da napipam put Noge si mi odgrizla Ne mogu da dođem do puta Ostalo je samo truplo
	Reči si čupala iz mene Pesme si dobila Kasno U pizdu materinu me terala Da mi sve bude jasno Ime dobrog boga si spomenula Kao poslednju utehu I to novo dete koje gledaš Taj novi list koji si okrenula želiš da izbriše fleku Još jednu od fleka koje nemaš Kažeš moj bol mi je preči I da sam sebičan Vreme po tebi sve leči I da sam običan Ne veruješ, ne veruješ Da sam osetio tvoje bolove Vređaš, vređaš Da sam se materi držao za skutove
		Nešto se predivno dešava Počinjem da stvari vidim mutno U očima ispranim snaga, nadam se, jenjava Jer mi je dosta i stvarno glupo Da toliko puta izbegnem ružne krajeve Ne smeš, milo moje, više duše ostavljati ranjave Ne smeš više počinjati oštro a završavati tupo Ne smeš jednostavno Jer nemaš prava Dozvoliti drugom Srcu da sanja Verujući da spava Ne smeš ga tući iz Besa što ti poverova I to ti ludo Prizna Ne smeš, ne smeš, jer si muško A ne pizda
	Ja nisam ono što misliš Predivno reče Problem zada ko' ono što filozofe muči 'svaka moja izjava je lažna' ko laže sada kad istinu kaže ili dva puta slaže jer samim priznanjem da laže istinu kaže a to opet laž biti može te stoga ja ti kažem da ne znam šta da mislim o tebi jer videh sve od Boga do Sotone jer videh sve da se duša uzvisi i da duša potone
		Imam jedno pitanje za tebe bože jedno pitanje koje si već čuo zašto me izdade odgovor znam, slutim jer ti se hoće i može nama daš izbor a za sebe zadržiš plan plan da umesto mene ubiješ drugog plan da iako šišam stotku ostaviš me u životu plan da od NJE čujem da boga ima samo zato što svoju sreću vidi plan da sumnjam u tebe šapni mi kad je u tvom planu predviđen kraj za mene
	Zašto me zoveš! Zašto pričaš da je sve uvenulo Kad kod mene nije Kod mene je sve živo i žuto U mojoj porodici još Jedno srce bije Nadimak ću i za to novo srce Smisliti A tebi neću reći Jer si sebičan, sebičan i Ne daš da uživam u svojoj sreći Ne primaš moje lepo izvini Za zlo Znaš da ja ne znam reći izvini za dobro Dobro je poklon koji olako dajem Dobro dajem jer želim da trajem Dobro dajem jer mislim da nije laž Dobro dati, a uzeti nadu to je draž
		Svaki put kad te čujem naučim šta misliš o meni što nisi otplakao, sam, pa nastavio putom majci se od suknje nisi pomerio! Mi para nemamo, A VI ? Još kola voliš? Sebičan si jer hoću da iskoristim priliku da konačno sredim život ništa ti ne znaš šta se ovde dešava na vreme sam se povukla mogla sam da te iskoristim pa da te šutnem jednom ćeš mi reći hvala nećeš se više igrati nekim stvarima ŠTA SAM URADIO DA NAM SE OVAKO SVETIŠ, ŠTA?
	Nikad Kad lažeš Ne učiš mene, već pričaš kako druge vidiš Ja sam plakala kod tebe, pa onda otišla Baš sam se po svetu našetala Bila seoska sirotinja, a gradsku sirotinju pljunula Svoja kola slupala u tuđim se vozila Velukodušna jer me jako, jako boli To što radiš sebi Ti ne znaš ništa jer ti nisam rekla Kad je trebalo, sad mogu Kasno si se predomislila jer Si uzela poverenje, nadu Iskoristila veru Baš ti hvala na iskušenju da zver postanem Da kažem nekom tri istine Jel još lupaš vratima Jel još vičeš Jel još mrtva za tebe
		Bezbroj sunaca ti obasjalo život Bezbroj suncokreta niklo pod tvojom rukom Bezbroj dece othranila i životu predala Bezbroj tamno zelenih šimšira osetila Bezbroj mentol cigareta izduvanila Bezbroj pizza pod lipom pojela Bezbroj svetlih amstela popila Bezbroj tokajaca natočila Bezbroj zveri u sebi sobom nahranila
	Pesma nije uteha. Traženje nije uteha. Drugi nije uteha. Pesma je slika prošlog. Traženje je slika sadašnjeg. Drugi je slika sutrašnjeg. SVETA
		Tako voliš opere svoje Nisi čula tihe pesme moje Pesme raspadnutog srca Koje nema više zašta da kuca Nema više života Jer to što vide stra'ota Ne zato što je prvi put video Već zato što se prijatelj nije ničeg postideo Prijatelj je pekao Kuvao Sekao I na kraju jedno izvini rekao Izvini ja nisam spreman Biću za neki mesec oran Ti si radan a ja hoću da živim Tek za godinu skontaću da moram Ne s' tobom tako dalekim da se smirim Već samo sprat niže jednostavnije bliže