DEO PESME JEDINOM

OBROK nimalo čudna reč, prosta poznata, česta jelo za nekog, negde, al' u delu zemlje (ne 'de živim) i ne mermer, stena, gromada već za prijatelja, druga, brata kamen što se na grob stavlja pažljivo bira i lagano smešta DETELINA trolisna ne ni četvorolisna, :) sreća ni petolisna XXX-lisna bokoru (opet) vreme za jedinstvo probelem mali? treba sastaviti XXX lista a s' kog od XXX stabala vodu uzeti kom' od XXX korenova šećere predati detelina ne jedinstvena, jedina već ozračena, mutirana ne XXX izborom zbunjena zabune bujica zbuna preko nasipa prelivena		SVINJA I DUDINJE ustani dete sine 'ajde, dan je čanak mleka i 'leba 'ej', 'leba, čeka da! evo me ! mama! obrok, toplo, modre maćehine oči svinja na šoru rilo bere sa zemlje dudinje, dudinje crne, bele ne smeš! ne smeš! štap! štapom! dudinje su za drugog za kazan, prevrele dudinje su da otac može da ždere da maćehu lakše bije svi moraju biti bar delom sretni a ne samo svinja (svinje) dobro je, a zlo je prestaje, oterana svinja je sita otac je ožderan maćeha je bijena sretno je i tužno dete zbog obroka toplog s' početka i s' kraja 'pesme' modrog materinog oka dete je dušom opet obrok pilo iz toplog oka oka oka oka
LJUBAV uništavam razaraš pališ sažigam ljubim celivaš voliš obožavam celo dajemo celo darivamo	ZDRAVO hej, ti si , čekaj da sednem šta radiš ništa, ručak, pa ću da se tušnem tušneš? da po obrvama? da kosi, snenim očima? da ramenima? da bregovima? da dolinama, klancima? da klancima? DA-LJE nema , ručak ti je sigurno gotov a ako baš 'oćeš dalje su plave vene, kriva kolena moja mila matora nego iskopaj negdi one pesme od pre 20 godina upoznao sam nekog izdavača pa eto, možda se zaradi neka para, kinta, parica da KLIK *ko' da nam samo 'to' treba	BRUJANJE noću skakavacu bez nogu krila i kandži što puzi mandibulom zemlju grizući pčela milosrdna, kao lek u oči, u uši , pod jezik kapnu zeru iz žalca otrova preumorna od poslednjeg boja meru pogreši, šta li skakavcu se svet zatvori ni crno više ne vidi ni crno više ne čuje ni crno više ne priča oči, uši i jezik se ka unutra se zatvoreni otvoriše nesimetričan, puzaše dalje al' sad u krug, put bez početka a uvek na kraju crven trag napoji ružičasti koren iz kog' niknu zeleno stablo i žuti vrh ruže trn, trn, gde je? trbuhom tražen trn razvlači skakavca između crne zemlje i modrog neba u strunu bez vida, sluha i glasa na trnu crvendaćev obrok slika brujanjem, sobom belu pesmu danu
CVRČAK je umoren utih'o u sobi bez hrane tražen po danu po noći pevajući sve tiše cvrčak je umoren bez žute latice bez zelenog lista bez ružičastog korena dete cvrčak je dečije surovo glađu u parketu trulom bukovom umoren	UBISTVO vera je ubijena u ime zaboravljenog, nepoklonjenog zabunom bačenog svetlo tamnog krsta u ime rečene i nerečene kletve roditelju u ime rečenog 'neću da gradim, idem na sagrađeni oltar'	UBISTVO nada je ubijena u ime njegove nade da te rečju može ubiti u ime tvoje nade da te rečju može oživeti u ime vaših nada da rečju možete ubijati UBISTVO ljubav je ubijena u ime vaše mržnje UBISTVO reč je ubijena
TKANJE ŽIVOTA vremenom iskrzane niti polu, a neke i skroz trule uplitane jarko svetle sad iskidane pred pomračeno sunce, rešetka postavljena da oko zaštiti zrak mračni razbi razloži u mrakove	POTRAGA gde je svetlo? il' bar prekidač petrolejka ma i upaljač, šibica žeravica i svitac bi bio dosta	KAŠALJ čujem u pozadini glasa tvog kolege što me nešto pita o nečem pokvarenom, tu kod vas 'šta ćeš, kvari se, tehnika' pričam, čovek čoveku, odrasli po telu dete priča detetu oba bez mrlje boje il' farbe na sebi pričam i slušam škripanje bronhija slušam pluća zurim kroz zidove u ramena osećam ne golicanje već hripanje u tvom grlu klizala si se opet s' 'bratom' ili se varam
DEČIJA KUĆA putniče namerniče vidiš li onu kuću na vr' brda novu, sjajnu ćutiš li njen temelj čvrsti i lagan u isto vreme od dečijih je napravljen snova iz lobanjica razbijenih što istekoše vidiš li belinu fasade kosti dečije taj mermer to belilo tvore crven crven crven krov potopljen beše u crveno krvi dečije more prozori na kući su modri od dečijih očiju zelena trava od razbarušenog dečijeg smeha ko' nagrđuje dečiju kuću satelitskom antenom blatom šara, 'ukrašava' pivo i vino u podrum trpa onaj što kuću sagradi što decu pobi tela i duše što im orobi u ludilu svom gladan a svega sit nesit u svom tom jelu raspojasan na nedelu grdi snagu temelja belinu zidova rumenilo krova grdi jer mora dalje mrtav da ždere sebe oživevši ždranjem da slavi mora dalje tim putem stravičnim što iz plitke rake otšuškani, otkriveni, ogoljeni ukazuju putokazi dečije lubanje, srca, šake razbijene, istrgnute, otkinute zver mora dalje zbog zverinjeg čopora dece svoje	NOSAČ nazad, tebe? ne hoću taj što te kićanku razbucanu okolo k'o živu, k'o jarko belu nosa zakopa konačno jer mrtva si (bila) davno za njega hoću da te zakopa jedared mrtvu za 'prijatelje' učini dobro il' bar živog da zakopa mene SREDINA srebrne vode belasava utroba jata zelena polja krvava klanica krda modra nebesa razvejana, rastrgnuta hrpa paperja nikako da nasred nebesa polja voda zastanemo, prestanemo kraj i početak u krug da vrtimo IGRAČKA kao u skrivenoj kameri na najlonu velika lažna zmija vibrira privid kretanja gumeni surogat kroz prozor ubačen iz dosade umetnut ne potreban, jecajem dozvan ni razbibriga,zabava, čigra nevina dok na vrata jedno odlazi a ulazi drugo dete igraš se razumevanja čitaš i ono što ne piše tumačiš sve po svojoj želji muško traži sve a ne deo igre ženi nije dosta igranja dete, dete ide kuda ga igra za ruku povede	DOKLE sedam pred tebe trampim za svoj zbunjen izgled tvoje čuđenje i pitanje: ' Dokle? ' nismo podelili voljno najlepšu pesmu ljudski udisaj teran sebičnošću s' radošću, za onog tvog otvaram grkljan da podelimo bar nešto ljudski izdisaj PORODICA od tate traži strpljenje od mame ljubav u beskraj sa mnom imaj dogovor savez, pakt i rat ako treba, da i rat ponuđeno od sebe poštuj i radi ono što si rekla ne želiš? biraš? prebiraš? ne postojim! jer nisam onaj kog 'večno trebaš' onaj kog misliš da znaš i da te dečije čisto voli i čeka nisam onaj što u kolopletu ponuđenog šareniša vidi samo 'belo' ničije, ni svoje dete u dugi peva boje i peva nijanse POTREBA treba ti izdaja pa šta ćeš više od ovoga trebala ti zaštita tate, mame, brata, njega trebao ti neko da ga saraniš trebalo ti dva puta dva deteta da ubiješ mrtva treba, trebala, trebao, trebalo ti sve si dobila živela tako i takva i posle svakog sutra
KONFUZIJA kako da mi oprostiš, čime nemaš zašto da mi oprostiš nisam nisi nisi nisam osećam da nisam u pravu ma šta da sam presekao	ZABORAVLJAM na čajnik u kom' naslage crnila otkuvavam na ringli hleb antracit od kog' doručak spravljam na radno vreme pa i subotom, greškom u firmu navraćam da niko ne zavisi od mog sećanja	ĆURAN kako si lep pa ta plava kresta klikeri oko podvaljka pućpuričeš tako glasno, snažno kada si ljut, besan jel' da da nisi na mene? hajde ćurlikni mi da se sva zatresem jesam li tvoja bar noćas do našeg na drvetu legala ĆURKA
SVETICA silazim sa svog visokog sprata kožna cipela, odelo, kravata umem da pazim na sebe do tebe dolazim, ulazim u mrak nekad svetlog stana čekam da štrikaćom iglom u mom vratu upleteš poslednji i zadnji trzaj s tobom ugasiš sjaj il' hir zaustaviš glad ti moja mila stara oblando glad za onim kremom što ' onu moju ' zove mamo	ŠTETA što ljubav je k'o pravda slepa i gluva što joj je reč kasno (na prevaru) data u ruke gurnut (već krvav) mač što nije bila izdaja a optužena osuđena i pogubljena šteta što joj je sečivom u vrat bezglavoj urezano da bude samo još življa	TVOJE IME ponavljam, nije slučajem izletelo ne možeš mi zabraniti da njime luster obrišem suđe operem i takvo da ga u usta vratim kroz grudi ruku putokaz gurnem da ne ode dalje od želudca greškom već da kroz srce prođe i u jetri prljavoj stane