Oval kugle kolena

ti je zdrobljen.

Poslednji tvoj ratnik le`i,

za{iljenom, olovnom

re~ju proboden.

Poslednjem,

ja u`e oko vrata obmotan,

iscedih re~.

Moju i njegovu re~ (veru u tvoju la`):

"nisam izdan, nisam izdan".

Svaki je plavi ratnik ginu}i

odsev sopstvene svetlosti

plave na tebi plavom video.

Nijedan od njih, plav, nije u tu

svetlost zaronio.

Nijedan se nije njom okupao.

Nijedan spoznao

da je tvoja svetlost plava spolja

samo zato {to su oni plavi iznutra.

Svaki se plav, kao ja rubinski

samo tebi dao, davao.

Sad i ti le`i{:

bez snage da prste svoje (moje) skupi{,

bez snage da umom svojim (mojim) ko si ( ko sam ) se seti{,

bez snage da o~i svoje ( moje ) zatvori{.

Sad i ti le`i{:

kand`om grebe{ pocepan ti ratni dobo{,

krilom cima{ strelu u tvom bedru,

obrvom bi{te{ usne suve.

Sad i ti le`i{:

irisa uskog, prvi put {iroko

otvorene meke zenice i oka.

Sad i ti le`i{

sa 'svojim' plavima. Znam samog

sebe i njih }e{ da vaskrsne{,

jer 'plavetan' vara{, izdaje{.

U jeziku ti prvi put nepokretnom,skorenom,

uvek luda~ki, sad krkljavo iskri

re~: "Pobeda".

U oku ti prvi put staklastom, mutnom,

uvek luda~ki, sad tinjavo iskri

zrak: "Pobeda".

U uvu ti prvi put mlohavom, tupom,

uvek luda~ki, sad trzavo iskri

zvuk: "Pobeda".

pobeda!?

Drugo ne}e{ da pri~a{

moj pobedni~e.

Drugo nesme{ da vidi{

moj pobedni~e.

Drugo nemo`e{ da ~uje{

moj pobedni~e.

Izbor nema{ (ha!?) , al' uvek

razmisli{, ne drugo ve} najbolje bira{.

Moj pobedni~e.

Bode` palog pred tvojim grlom jedinim ko~im.

Obe}avam, svime obe}avam.

Delovima pesme jedinom,

haos {to dolazi zaustavljam.

Ne `alim se (???)

jer znam bi}e ti dobro

i bez moje nepostoje}e tihe pete sove,

i bez mog nena|enog crnog trinaestog kamena.

Usta}e{ svoje plave ratnike iz 4 pri~e

da bi s' tobom o ba{ sva~emu

popri~ali (znam ne mo`e{ bez njih,

jer ne voli{, u pobedi biti sam).

Zdravicu, tamno zelenu, levom rukom,

`enskom, ispijam.

Jer preterao sam,moj pobedni~e,

ne mo`da ve} stvarno, odaaavno pre-te-r'o?

Kao i ti ja izbor nemam,

sem da te

prvi,

jedini

i poslednji

put izdam.

Neogreban, neope~en, nepose~en,

rubinsku svetlost u sebe

upijam.

Na ovaj dan,

ja u poraz

idem

sam.

ZVER ILI JAGNJE

na meni tvoj odraz

bunca{, muca{

ne, ne, ne, to nisam

rubin kaplje iz na ple}a

brzo naba~ene

okra}ale plave odore

ro{}i} vrti kroz pli{

tamno zelene naherene kape

slika tvoja iskrena, prava

u drugima, zbog drugih

se mnome odra`ava

ah, kako sad

pli{ano, jagnje}e, kovrd`avo

na sve zra~i{

ah, kako sad

pazi{

ah, kako sad

suzno, otvoreno,bri`no

na sve gleda{

NE zveri. Ovo sad {to bi

iz sebe da istrudi{

ovom mekotom

samo ho}e{ dobrotu da izmami{

opet iz hira, prkosa

sebe, otisak u dobru

crveno, zeleni

i sa druge strane

udubljuje{

u tebi nije zamukao

opet se budi glas, `elja

da mi je samo jos jedna

da mi je samo jos jedna

da mi je samo jos jedna

izdaja il' bar

la`

SVE ILI NI[TA

ni{ta sam

i bolje tako

samo ni{ta sve mo`e biti

ne{to kad ho}e{

tek tad ne mo`e{

ili se neda.

svejedno

(nego da ja ne raspredam filozofiju dalje vec da zavr{im)

bolje sve hteti

a ni{ta ne dobiti

kroz ni{ta sve biti

VRISAK ILI PESMA

kako si nekad

vri{tala

sretna il' besna

i jedan i drugi vrisak

behu tajna, otkrovenje

za nas, samo za nas dvoje

danas kako vri{ti{

s' dozvanima, s' okupljenima, s' drugima

vri{ti{, vri{ti{, vri{ti{, pesme moje

DEVOJKA ILI @ENA

vetar sam

oko tvojih

stopala

ne, ne smem vi{e

nisu skakutava

u zemlju su propala, koren postala

vazdu{asto ni{ta sam

oko tvojih

bedara

ne, ne smem vi{e

nisu zelena, zeljasta

otvrdla, stablo su postala

upleten sam

oko tvojih

ramena

ne, ne smem vise

nisu drhtava

oslonac su, plodonosna grana postala

tromo dolebdeh

i do misli

maj~inska misao postala

svrha tobom ili ti pronadjena

mnome

}arlijana

milovana

obmotavana

ne, ne smem ni{ta vi{e

sve vreme si,(a tek sad mi )ka`e{,

za drugog

postojala

POKLON ILI UVREDA

sebe kori{}enog kroz kori{tene

stvari

ove poklone tebi dajem

NOVO, NOVO, NOVO

vre|a{ se

samo NOVO je za neke merilo vrednih stvari

TRAJANJE ILI RASPADANJE

sve izraslo

}e se rasto~iti

zemlja, koren, stablo, grane, vetar

iz plodova, ne na{ih

novi vetar, ne ja

nova trava, ne ti

raste ve} sada

RAZUM ILI OSE]ANJA

ne postoje

postoji jeka

~oveka

jeka na svetlo, zvuk, miris

na dodir

nema ni razuma ni ose}anja

varka, varka

samo je~e razumom poneki

put ose}anja

u ~oveka

SAVEZ ILI RAT

gde sam, ti nisi sad, ni pre,

nit' }e{ biti

sve tmine

druk~ijim mrakom

utrobu boje

i za videla

isto va`i

kud' }u, znam

(il' se bar nadam)

a ti kuda, ?

(i nemoj mi kas'ti)

OSMEH ILI SUZE

zaboravio sam

da volim osmeh

da vidim osmeh

zaboravio sam

a ti se osmehuje{

osmehuje{ osmehuje{

se}am se samo

mog osmeha

na tu|im suzama