Oval kugle kolena

ti je zdrobljen.

Poslednji tvoj ratnik leži,

zašiljenom, olovnom

rečju proboden.

Poslednjem,

ja uže oko vrata obmotan,

iscedih reč.

Moju i njegovu reč (veru u tvoju laž):

"nisam izdan, nisam izdan".

Svaki je plavi ratnik ginući

odsev sopstvene svetlosti

plave na tebi plavom video.

Nijedan od njih, plav, nije u tu

svetlost zaronio.

Nijedan se nije njom okupao.

Nijedan spoznao

da je tvoja svetlost plava spolja

samo zato što su oni plavi iznutra.

Svaki se plav, kao ja rubinski

samo tebi dao, davao.

Sad i ti ležiš:

bez snage da prste svoje (moje) skupiš,

bez snage da umom svojim (mojim) ko si ( ko sam ) se setiš,

bez snage da oči svoje ( moje ) zatvoriš.

Sad i ti ležiš:

kandžom grebeš pocepan ti ratni doboš,

krilom cimaš strelu u tvom bedru,

obrvom bišteš usne suve.

Sad i ti ležiš:

irisa uskog, prvi put široko

otvorene meke zenice i oka.

Sad i ti ležiš

sa 'svojim' plavima. Znam samog

sebe i njih ćeš da vaskrsneš,

jer 'plavetan' varaš, izdaješ.

U jeziku ti prvi put nepokretnom,skorenom,

uvek ludački, sad krkljavo iskri

reč: "Pobeda".

U oku ti prvi put staklastom, mutnom,

uvek ludački, sad tinjavo iskri

zrak: "Pobeda".

U uvu ti prvi put mlohavom, tupom,

uvek ludački, sad trzavo iskri

zvuk: "Pobeda".

pobeda!?

Drugo nećeš da pričaš

moj pobedniče.

Drugo nesmeš da vidiš

moj pobedniče.

Drugo nemožeš da čuješ

moj pobedniče.

Izbor nemaš (ha!?) , al' uvek

razmisliš, ne drugo već najbolje biraš.

Moj pobedniče.

Bodež palog pred tvojim grlom jedinim kočim.

Obećavam, svime obećavam.

Delovima pesme jedinom,

haos što dolazi zaustavljam.

Ne žalim se (???)

jer znam biće ti dobro

i bez moje nepostojeće tihe pete sove,

i bez mog nenađenog crnog trinaestog kamena.

Ustaćeš svoje plave ratnike iz 4 priče

da bi s' tobom o baš svačemu

popričali (znam ne možeš bez njih,

jer ne voliš, u pobedi biti sam).

Zdravicu, tamno zelenu, levom rukom,

ženskom, ispijam.

Jer preterao sam,moj pobedniče,

ne možda već stvarno, odaaavno pre-te-r'o?

Kao i ti ja izbor nemam,

sem da te

prvi,

jedini

i poslednji

put izdam.

Neogreban, neopečen, neposečen,

rubinsku svetlost u sebe

upijam.

Na ovaj dan,

ja u poraz

idem

sam.

ZVER ILI JAGNJE

na meni tvoj odraz

buncaš, mucaš

ne, ne, ne, to nisam

rubin kaplje iz na pleća

brzo nabačene

okraćale plave odore

rošćić vrti kroz pliš

tamno zelene naherene kape

slika tvoja iskrena, prava

u drugima, zbog drugih

se mnome odražava

ah, kako sad

plišano, jagnjeće, kovrdžavo

na sve zračiš

ah, kako sad

paziš

ah, kako sad

suzno, otvoreno,brižno

na sve gledaš

NE zveri. Ovo sad što bi

iz sebe da istrudiš

ovom mekotom

samo hoćeš dobrotu da izmamiš

opet iz hira, prkosa

sebe, otisak u dobru

crveno, zeleni

i sa druge strane

udubljuješ

u tebi nije zamukao

opet se budi glas, želja

da mi je samo jos jedna

da mi je samo jos jedna

da mi je samo jos jedna

izdaja il' bar

laž

SVE ILI NIŠTA

ništa sam

i bolje tako

samo ništa sve može biti

nešto kad hoćeš

tek tad ne možeš

ili se neda.

svejedno

(nego da ja ne raspredam filozofiju dalje vec da završim)

bolje sve hteti

a ništa ne dobiti

kroz ništa sve biti

VRISAK ILI PESMA

kako si nekad

vrištala

sretna il' besna

i jedan i drugi vrisak

behu tajna, otkrovenje

za nas, samo za nas dvoje

danas kako vrištiš

s' dozvanima, s' okupljenima, s' drugima

vrištiš, vrištiš, vrištiš, pesme moje

DEVOJKA ILI ŽENA

vetar sam

oko tvojih

stopala

ne, ne smem više

nisu skakutava

u zemlju su propala, koren postala

vazdušasto ništa sam

oko tvojih

bedara

ne, ne smem više

nisu zelena, zeljasta

otvrdla, stablo su postala

upleten sam

oko tvojih

ramena

ne, ne smem vise

nisu drhtava

oslonac su, plodonosna grana postala

tromo dolebdeh

i do misli

majčinska misao postala

svrha tobom ili ti pronadjena

mnome

ćarlijana

milovana

obmotavana

ne, ne smem ništa više

sve vreme si,(a tek sad mi )kažeš,

za drugog

postojala

POKLON ILI UVREDA

sebe korišćenog kroz korištene

stvari

ove poklone tebi dajem

NOVO, NOVO, NOVO

vređaš se

samo NOVO je za neke merilo vrednih stvari

TRAJANJE ILI RASPADANJE

sve izraslo

će se rastočiti

zemlja, koren, stablo, grane, vetar

iz plodova, ne naših

novi vetar, ne ja

nova trava, ne ti

raste već sada

RAZUM ILI OSEĆANJA

ne postoje

postoji jeka

čoveka

jeka na svetlo, zvuk, miris

na dodir

nema ni razuma ni osećanja

varka, varka

samo ječe razumom poneki

put osećanja

u čoveka

SAVEZ ILI RAT

gde sam, ti nisi sad, ni pre,

nit' ćeš biti

sve tmine

drukčijim mrakom

utrobu boje

i za videla

isto važi

kud' ću, znam

(il' se bar nadam)

a ti kuda, ?

(i nemoj mi kas'ti)

OSMEH ILI SUZE

zaboravio sam

da volim osmeh

da vidim osmeh

zaboravio sam

a ti se osmehuješ

osmehuješ osmehuješ

sećam se samo

mog osmeha

na tuđim suzama