<%@ Language=JavaScript %> DEO PESME JEDINOM


 

 

 

 

 

   BOKSER

   Tucem ga. Levom. Desnom. Umoran je. Vec mu je i arkada pukla. Samo ga instinkt drzi na nogama. Zvono. Kraj. Dobro je. Ne moram vise da ga tucem. Grlim ga izgubljenog i ridam. Ridam jer sam morao da mu nanosim bol.                                               

PECANJE

Idem na pecanje. Od ciode iz nove kosulje sam 'iskovao ' udicu. Kakav samo majstor. Nasao neki stari najlon. Vezao teg. Eto  pecaljke . Dvadesetak minuta biciklom do mostica preko kanala za navodnjavanje. Okolo kuruzi . Da vidimo kako cioda  radi .  Zabac  . Upec . Ajde ribice u kantu. Dosta je . Nekom ni cela ribarnica ne bi bila dovoljna . Ajdemo kuci . Sta sa ribicom  .  Da  ispecem . Corbu da napravim. Osusim. Usolim. Mariniram. Mjau,mjau,mjau.Dotrcava osam macijih gladnih ociju. Sesnaest nozica nosi cetiri  tela da zasite glad . Cetiri maceca razuma u meni vide opasnost . Glad je jaca . Podelim ribicu . Siti macici nahranivsi telo pokazase karakter . Neko utece, neko zaspa, neko bi jos, neko ogreba. Sad mi krivo sto sam kupio kosulju.                                  

POKLON

Poklonima se ne kupuje. Izjava. Prazna. Kao svaki monolog. Kupite nesto sto drugome znaci . Cekate.Ne docekate vreme kada da pokloni iz 'materije' predju u 'duh'.Radost zakasnelim poklonom ne donesete.Uzmete ostale poklone.Odnesete u Knez Mihajl- ovu . Stavite na klupu . Odmakne te se .Opet cekete. Cekate, duze, daleeeeeekooooooo duze , duboko u noc da neko kome su pokloni sudjeni dodje po njih.                                                                                                            .