BOKSER

   Tučem ga. Levom. Desnom. Umoran je. Već mu je i arkada pukla. Samo ga instinkt drži na nogama. Zvono. Kraj. Dobro je. Ne moram više da ga tučem. Grlim ga izgubljenog i ridam. Ridam jer sam morao da mu nanosim bol.                                                                                                   

PECANJE

Idem na pecanje. Od čiode iz nove košulje sam 'iskovao ' udicu. Kakav samo majstor. Našao neki stari najlon. Vezao teg . Eto pecaljke. Dvadesetak minuta biciklom do mostića preko kanala za navodnjavanje. Okolo kuruzi . Da vidimo kako čioda  radi .  Zabac . Upec . Ajde ribice u kantu . Dosta je . Nekom ni cela ribarnica ne bi bila dovoljna . Ajdemo kući . Šta sa ribicom .Da  ispečem. Čorbu da napravim.Osušim.Usolim. Mariniram. Mjau,mjau,mjau.Dotrčava osam mačijih gladnih očiju. Šesnaest nožica nosi četiri tela da zasite glad . Četiri mačeća razuma u meni vide opasnost. Glad je jača. Podelim ribicu.Siti mačići nahranivši telo pokazaše karakter.Neko uteče, neko zaspa,neko bi još,neko ogreba.Sad mi krivo što sam kupio košulju .                                                                                                                             

POKLON

Poklonima se ne kupuje. Izjava. Prazna. Kao svaki monolog. Kupite nešto što drugome znači. Čekate.Ne dočekate vreme kada da pokloni iz 'materije' pređu u 'duh'. Radost zakasnelim poklonom ne donesete . Uzmete ostale poklone .Odnesete u Knez Mihajl- ovu . Stavite na klupu . Odmakne te se .Opet čekete . Čekate, duže, daleeeeeekooooooo duže , duboko u noć da neko kome su pokloni suđeni dođe po njih.