ja
moram da idem
jer ti si se igrala
a mene optu`ila
izabrao sam datum
znam kako
~ekam
da bude{ jaka
ne jaka zbog sebe
jaka
za budu}e dete kome
}e{ dati `ivot |
|
Ja sam `iv
ako se to zove `ivotom
Rekao sam mu sve ru`no sto si o
njemu rekla
Da vi~e, lupa vratima ,da si mrtva za njega
Nije ni trepnuo
I on se na boga pozvao
a pretio , pretio
Zar ne vidi da nas ima ko da o`ivi
On la`e da razume moje stanje i da
treba da se molim, molim
Sve je zatvoreno za moje molitve
svi koji 'mare' za tebe
moji 'dobrotvori'
Jedino zlatokosi andjeo odnese poslednju poruku
tebi |
|
Od
silnog nastavljanja
Osta}e ti samo konci
Od silnog poklapanja
Osta}e ti prazni lonci
ODAKLE TI
PRAVO DA DRUGOM SUDI[
DA BACA[ KAMEN
I DA DRUGE ZOVE[
ODAKLE TI DRSKOST
ODAKLE TI HRABROST
ODAKLE TI .....UF
IMA[ DAR DA IZ TAKTA ISTERA[ |
|
bele
ruke
pokrenuh
mekim prstima
obujmih
klizavim stopalima
se oslonih
razmahah
se ~eki}em
u filigran
zaludan udarah
sve uni{tih
sve upropastih |
JA
SAM ^UO JEDNOM
TAKVE RE^I
POVEROVAO
I UBIJEN BIO
I @RTVOVAN SNIO
I RASTRGAN JE U SEBI KRIO
TI NE ZNA[ [TA, A RADI[
TI NE ZNA[ [TA, A HOCE[
TI NE ZNA[ [TA, A MORA[
DA IMA[
DA VIDI[
DA SE RUGA[ |
|
|
Otac se vrati s puta
dete potr~a
ugrize ga za nogu
od milja
otac ga odgurnu
nemisle}i
dete se razbole
ne poma`u o~eve suze maj~ine molitve
i u svom poslednjem dahu
dete ponavlja{e "BAJA ME JE UDARIO"
|
zar su muze potrebne
da se ne{to
izmuze
rodite sami sebi
sutra
jer mi jesmo celi
samo nas tu|a
neljudska volja deli |
Po|i na slu`beni
put
samo s jednim ciljem
da ode{ na izabrani dan
predomisli se
sa~ekaj zbog druga sa sobom
odu{evi ga zvi`dukom i jekom
pored jezera
osmehni se snegu
prvom u godini
pri~aj mu o polju lana
popni se sa njim
pre~icama
nemoj da ga
dobrog napuklog ko i ti
povredi{ |
|
|
pekmezu slasni
slatki
od tebe moj trbuh raste
od tebe moja bedra se goje
ti me velikim ~ini{
{ta }e{ kad
ah nema nema
muve (ups soory muze) moje
@ABAC |
iz
leda hada
krenula voda
ka vrelom nebu
da se ugnezdi
mirisi neba
i `edna zemlja
na toj `ici
potre{e vodu
posle re~i
ne ide ni{ta
jer re~i jesu
ve} dela |
|
U o~ima spava~a se ogleda
ne{to
"vidi"
U grlu deteta je~i
ne{to
"~uje"
U ruci pesnika stoji
ne{to
"pipa"
Iz oka grla ruke i misli
kre}e
"stvarate"
spava~a je ~ovek probudio
spava~ bunovan
spava~ tra`i pa makar i more da sanja
detetu je ~ovek uzeo kola~
dete gladno
dete tra`i pa makar i maljugu da jede
pesniku je ~ovek uzeo re~
pesnik nem
pesnik tra`i pa makar i psovku da ka`e
spava~ spava
dete sito
pesnik peva
u svima TRAGA^
na{ao svoj strah
da se ni~eg sem tra`enja
vi{e ne boji |
OBJEKAT
objekat nisam
sam mi se
pogled vratio
odbijen o spu{tene kapke
objekat nisam
sam mi se
glas vratio
odbijen od stisnutih usana
objekat nisam
sam mi se
dodir vratio
odbijen od skvr~ene {ake
SUBJEKAT
otvori sebe
mene otvori
da voli{
da volim |
`elim
u sneg
da legnem i sliku
ostavim
nemogu ni da zamislim
tvoju sliku u snegu
samo re~ima
opisanu
`elim da vidim
plava vrata ku}a
na Rodosu
ne mogu ni da zamislim
tvoju sliku u vratima
samo re~ima
opisanu
`elim da ~ujem
pesmu starca
u [paniji
ne mogu ni da zamislim
tvoju sliku u pesmi
samo re~ima
opisanu |
|
kolut
za kolutom pu{ta{
pravim ti dru{tvo
sme{no ti, vidi se
ne{to mi va`no }uti{
NE DAM TI SLIKU
NA TOJ SAM "TU@NA"
VIDI, VIDI NA SVIMA SU NAPISANI
POZADI SME[NI KOMENTARI
BA[ JE BIO ZABAVAN
ljubomora kuva
sme{no ti, opet iznutra
UF, AL JE ONAJ DEB'O
da, bar je mo`da sretan
ZAR BI TO DOPUSTIO SEBI
ej sad ti ka`em kad
ti o'ma' nisam reko'
'ajdemo ku}i, ma {ta 'ajdemo
mar{ ku}ama
ti busom, ja kolima
da vidimo ko }e pre
trudi}u se
kao uvek brzati, brzati
preticati
al' varati, ovaj put varati
ZNAM NIKAD
NE]E[ STI]I |
zvoni{
presvinuta, otvorena
je~i{
probodena, podastrta
zvonovi, srebrni kolci
jeka, mre`a
u u{ima oko nas
tobom postavljeni
ogra|uju
SAD, SAD, SAD
utihnuo je i zamukao
mrtvi svet |
dr`i{
ruku
ne svoju
"tvoja je uvek i uvek `iva"
~uje{
glas
ne svoj
"ti ne sme{ jo{ za mnom i}i"
misli{
misao
ne svoju
"sada sam dobro, ne brini, ne brini"
miri{e{
smrt
ne svoju
"ja nisam mrtva dok si `iv ti"
dr`ati ni{ta
~uti ni{ta
misliti ni{ta
mirisati ni{ta
ko i dokle mo`e?
ja?
ne ili da? |
|
zar ne vidite
parodija
parodije
pesma
na pesme
pali
na
jedine
proklinjem
dan
kad je odlu~eno
da se odreknemo
polovina svojih
jer kroz prostor
ne samo vreme
dolaze horde
ne crnih spolja
ve} crnih iznutra
ne da ostave svoje krvavo
ve} zatru na{e seme
|
kraj
sebe beskrajem vidi
bledilo mrtvo
sebe rumenilom boji
duplo golo se tajnom zove
i mi i vi
znamo
kakve {uplje sanjamo
snove
da svr{etak pre drugog
nam bude trijumf
glupo glupo
i suvi{no
|
kruna ote`ala blatna
urezana u nisko ~elo
rubin krunski
svetlo{}u svojom
sunce prelama
po umu
pod krunom
misao slama
pritisnut snagom zemlje ~iste
osvetljen izvorom rumene svetlosti
jezik nedostojan
otkri probudi
u la`noj
svilenoj kreposti
OTKRI SE
DUH
DUH NEDOSTOJAN
DUH PROSTI
|
|
ljubav ljubav
se za ni{ta
podaje
ljubav se
za ne{to ne
daje
ljubav nije tu
da se vrati
ljubav je dati
dati a ne
uzimati
menjati
trgovati
ljubav za ljubav
niska je to
cena
samo ni{ta
ljubav prati
samo ni~im
ljubav mo`e
da se vrati
|
sam
sam kako
to nista
moze biti
sam bez jedinog i bez palog
pijan ovo pi{em
oprostite na gre{ci
srcu
ose}aju
srcem ove strofe
ri{em
sri~em u vremenu i prostoru
beskrajnu
srcem praznim, ubijenim
sa zarezom i uzvi~nikom
'de ne treba
srce vam dajem
ups
izvin'te
ostatak od onog sto je drugi jeo
ako se pesnici i pesnice
ba{
previ{e ne gadite
ja sam ostatake u slast `der'o
evo vam
ostatak
prostor i vreme
celo
za mnom osta}e ni{ta
a vama moje
ko' njoj srce
vrelo |
pa
lepo
od vas
a kad ste ve}
tu
sro~ite nam
pesmicu
nemora ni{ta te{ko
u stilu
onog gore
samo pusti
re~i da teku
da se vole
vole vole
|
|
|
|
zar je toliko te{ko
spomene{ cveti}
stabljiku neku
`ivot
p~elu
leptira let
neboj se ide
brzo i lako
samo se opusti{
kuc pokuc
nastaje svet
mo`e{ kakvim god
da ga stvori{
mo`e biti
ru`an il lep
crn il beo
prazan il
pun
samo od tebe
zavisi
ne pitaj se da li
tvrdim i znam ti
to
mo`e{
ho}e{
ume{
|
|
UF
pa zar nam bar ni{ta
ne}e{ re}i
ni slovo
zar moram crnim
obojiti
strane da se
od tebe
radost izvu~e
zar filozof moram
biti
GDE BEJAH SUTRA
BI]U I JU^E
vidi{ da je pomalo
glupo
pisati tako
bolje lepr{avo
lepr{avo
lako
hajdemo deco
HAJDEMO LJUDI
ruke prste imate
pisati ne}ete
:) :) :)
znam znam
da znate
|
hajde hajde
ako te tuga mu~i
ili si sretna
to lepo opi{e{
u par re~i
slomi{ red negde
ne mora da pazi{
evo naprimer ba{
ovde
u tome smisao
posle tra`i{
slede}u strofu
od toga gradi{
pri~a{ pri~a{
gugu~e{
malo i lane{
a onda
kad se niko ne
nada
STANE[
|
Ni{ta tebi i niko
ne treba
Dovoljno jedno
Bar da ne gleda{
Zatvorena
Bar da ne pri~a{
Zatvorena
Decu oko sebe
stavlja{
~ekgr}e{ im u u{i
Pesmu od kolutova
sa repa
Svoga
Kolutova vremenom
naraslih
Ne skupljanih
biranih
Kolutova slu~ajem
natrpanih
Deca pesmu piju
Jer onaj ko ih
rodi peva
Pesmu u siktanju
poznaju
Pesma im strah
probudi
Jer ka`e
Gledajte deco vi
budu}i ljudi
Oca oca va{eg
On besan laje
Snagom se razme}e
[tapom me|u zube
do~ekan
Pomilovan pa
udaren
Pseto zagrcnuto
prvim plodom
Slepim razumom
muklo laje
Ne zovi i ne brani
decu od njih samih
Rodila ih jesi
Al' ih sama nisi `elela,
htela
Stvarala, hranila
i na put izvela
NE ZOVI DECU JER
NISI DETE
|
|
Niko nikom vi{e ne veruje
niko nikog ne slu{a
niko ne gleda {ta drugi radi
sam utamni~en sebe ose}a
sam svoj ose}aj u drugom
sam vidi
niko ne}e da sa~eka
niko ne}e da oprosti
niko sa ludakom da razgovara
sam
sam
sam u svojoj ludosti
klovn u pustoj carevini
|
|
O^AJNA?
PESMA
iz o~aja se pru`a{
zgr~ena, opu{ta{
nedeljena, udeljuje{
iz o~aja me 'voli{'
{utnuta, rane
celi{
iz o~aja
prijatno plavog u
`ivotni crveni
nazad be`i{
o~ajna, tupa
poku{ava{, ide{
na juri{
na juri{ o~aj o{tri
konop re`e
konop o~aja
{to me
o~ajnog ve`e
|
|
O^EKIVANJE OD?
PESME
jurcavo?ludo?
tamo gde bi' ugla|en
biti trebao
staviti u odelo upara|eno!
a {ta se vidi?
iskrivljeno,zgu`vano,namrgo|eno!
kakva prva, iskrena
pesma treba da bude?
prosto ispeglana?bljaks!
od prve se grandiozno
o~ekuje!
prva treba biti
~ekaj re~ se ra|a
prva je prva je...
da!
mnogo grandiozno
jednostavno prosto
ko' kravama i`vakana! |
DATI? PESMI
sebe i drugog 'osetiti'
'istinu izbegavati'
pesmi u 'inat'
vodu na svoju vodenicu
navrtati (a ne znati)
nedorastao iskustvu
`eljama i `elji
pesmi
veran zalud ostajati
a znati
samo se pesmom izabran
mo`e pesmi dati |
PI[EM?
PESMU
presta}u lepo kad je
kad se ugasi `aloban
ritam
kada THE dan svane
kad umesto 'kvrgavo'
sklizne pesma
'lagano'
|
|
LAKO JE?
PESMO
gledati
munjicu belu sjaktavu
{aku krzna, ze~ijeg
na {apicama
nizbrdo stu{tenu
gledati
razmaknute se~ivaste jagodice
{iroko ~elo
neko lice
videti lako?
oku dahtavog mesa
zahuktalu
stenom u podno`ju
kosine do~ekanu
videti lako?
okom ove ruke {to pi{e
sliku zahva}enu
iz pirgavog lica
iscvetalu lubanju |
ZAPLAKATI?
PESMOM
mo`da je i mogu}e
ne mo`da! lako! jer
re~ nema oko da vidi
prst nema da opipa
uho da ~uje
da od nje tu`ne
narogu{ene,razbaru{ene
postoje stvari {to
sijaju,bodu,zvr~e
stra{nije?ne!
postoje i stvari
vidljivije, mek{e, muzikalnije
jednostavno od nje takve grozne
potrebnije
|
SAN O? PESMI
snivati, na put krenuti
pe{a~iti
plikovima, tabanima put
jastu~iti
u ra~unu se prevariti
tri dana nadom ludom, snom
u deset sati (voljom) ne sabiti
lud a sre}an biti
slomljen trzavim mesom
nateran
tri puta stopirati
znojav, prljav
se u mahu o~istiti
u poslednjoj krivi puta
duhom sve dotaknuti
a potom videti
na VIDOVDAN
sna pad
videti bicikli
drugim drugim
dopra}an |
|
|
POLA PESME
polovinom ruke
prihvati moje polovne prste
s' pola usne
me poljubi
i pola ~a{e ispi'
pola cigarete spali
nek' ne plamti
samo je (opet pola) za`ari
u kafu razom
da ne ka`em pola
ka{ike {e}era stavi
do pola,kao uvek
pasulj skuvaj
od pola,za promenu
kupus izrendaj
kapak na pola
snenog oka spusti
pola pola saveta daj
da pola ~oveka
napravi bar ceo kraj |
gr~
nije
vic
vic
nije
re~
re~
nije
gr~
|
|
|
U
KOCKI ZATVOREN
strpaj
me u kocku
napravljenu,
smi{ljenu
lak{e
}e biti
tebi
za
mene ko jo{ mari
nisam
bio i nisam
kocka
al'
pri~ati i pisati
to
izgleda ne vredi
kockasti
mi na 'kraju'
'razumemo'
poredak
kockastih
stvari
|
SAVET
nije
ponuda, upozorenje
komanda
packa
detetu
ne
igrajte se verom, nadom, ljubavlju
ne
igrajte se zadacima, putevima
ne
igrajte se decom
zbog
onih {to dolaze
i
onih {to bejahu
ne
zbog nas mra~nih no}i sada
zbog
vas koji tek i samo
danas
i sada u
drugima
uspevate da trajete
molim
vas, ko jedinog, a ne savet dajem
nemojte
no}ima nuditi
savet,
svetlost dana
ne
od njih
vec
njima
ve}a
svetlost je davno izabrana
|
|
TVOJE MOJE
ne prisvajaj ni{ta
bi}e ti oduzeto
ne ste`i ni{ta
bi}e ti otrgnuto
ne pla{i nikog
zalutale ne stra{i, ve} vabi
ne brani RE^
RE^ se sama i bez tebe brani
PLAKAO JE HRISTOS
PLAKAO JE JUTROS'
PLA^E JOS I SADA
ZBOG ZALUTALOG PADA
|
NO] ILI DAN
tra`e}i ili be`e}i
sunce ili mesec
hladno ili toplo
tamno ili svetlo
tamo ili 'vamo
kamen
na kraju ili polovini puta
zaozbiljno ili igrom
u prah
rasto~en ili stvoren
|
|
|
|
|