DEO PESME JEDINOM

ja moram da idem jer ti si se igrala a mene optužila izabrao sam datum znam kako čekam da budeš jaka ne jaka zbog sebe jaka za buduće dete kome ćeš dati život	Ja sam živ ako se to zove životom Rekao sam mu sve ružno sto si o njemu rekla Da viče, lupa vratima ,da si mrtva za njega Nije ni trepnuo I on se na boga pozvao a pretio , pretio Zar ne vidi da nas ima ko da oživi On laže da razume moje stanje i da treba da se molim, molim Sve je zatvoreno za moje molitve svi koji 'mare' za tebe moji 'dobrotvori' Jedino zlatokosi andjeo odnese poslednju poruku tebi
Od silnog nastavljanja Ostaće ti samo konci Od silnog poklapanja Ostaće ti prazni lonci ODAKLE TI PRAVO DA DRUGOM SUDIŠ DA BACAŠ KAMEN I DA DRUGE ZOVEŠ ODAKLE TI DRSKOST ODAKLE TI HRABROST ODAKLE TI .....UF IMAŠ DAR DA IZ TAKTA ISTERAŠ	bele ruke pokrenuh mekim prstima obujmih klizavim stopalima se oslonih razmahah se čekićem u filigran zaludan udarah sve uništih sve upropastih	JA SAM ČUO JEDNOM TAKVE REČI POVEROVAO I UBIJEN BIO I ŽRTVOVAN SNIO I RASTRGAN JE U SEBI KRIO TI NE ZNAŠ ŠTA, A RADIŠ TI NE ZNAŠ ŠTA, A HOCEŠ TI NE ZNAŠ ŠTA, A MORAŠ DA IMAŠ DA VIDIŠ DA SE RUGAŠ
	Otac se vrati s puta dete potrča ugrize ga za nogu od milja otac ga odgurnu nemisleći dete se razbole ne pomažu očeve suze majčine molitve i u svom poslednjem dahu dete ponavljaše "BAJA ME JE UDARIO"	zar su muze potrebne da se nešto izmuze rodite sami sebi sutra jer mi jesmo celi samo nas tuđa neljudska volja deli
Pođi na službeni put samo s jednim ciljem da odeš na izabrani dan predomisli se sačekaj zbog druga sa sobom oduševi ga zviždukom i jekom pored jezera osmehni se snegu prvom u godini pričaj mu o polju lana popni se sa njim prečicama nemoj da ga dobrog napuklog ko i ti povrediš		pekmezu slasni slatki od tebe moj trbuh raste od tebe moja bedra se goje ti me velikim činiš šta ćeš kad ah nema nema muve (ups soory muze) moje ŽABAC
iz leda hada krenula voda ka vrelom nebu da se ugnezdi mirisi neba i žedna zemlja na toj žici potreše vodu posle reči ne ide ništa jer reči jesu već dela	U očima spavača se ogleda nešto "vidi" U grlu deteta ječi nešto "čuje" U ruci pesnika stoji nešto "pipa" Iz oka grla ruke i misli kreće "stvarate" spavača je čovek probudio spavač bunovan spavač traži pa makar i more da sanja detetu je čovek uzeo kolač dete gladno dete traži pa makar i maljugu da jede pesniku je čovek uzeo reč pesnik nem pesnik traži pa makar i psovku da kaže spavač spava dete sito pesnik peva u svima TRAGAČ našao svoj strah da se ničeg sem traženja više ne boji	OBJEKAT objekat nisam sam mi se pogled vratio odbijen o spuštene kapke objekat nisam sam mi se glas vratio odbijen od stisnutih usana objekat nisam sam mi se dodir vratio odbijen od skvrčene šake SUBJEKAT otvori sebe mene otvori da voliš da volim
želim u sneg da legnem i sliku ostavim nemogu ni da zamislim tvoju sliku u snegu samo rečima opisanu želim da vidim plava vrata kuća na Rodosu ne mogu ni da zamislim tvoju sliku u vratima samo rečima opisanu želim da čujem pesmu starca u Španiji ne mogu ni da zamislim tvoju sliku u pesmi samo rečima opisanu	kolut za kolutom puštaš pravim ti društvo smešno ti, vidi se nešto mi važno ćutiš NE DAM TI SLIKU NA TOJ SAM "TUŽNA" VIDI, VIDI NA SVIMA SU NAPISANI POZADI SMEŠNI KOMENTARI BAŠ JE BIO ZABAVAN ljubomora kuva smešno ti, opet iznutra UF, AL JE ONAJ DEB'O da, bar je možda sretan ZAR BI TO DOPUSTIO SEBI ej sad ti kažem kad ti o'ma' nisam reko' 'ajdemo kući, ma šta 'ajdemo marš kućama ti busom, ja kolima da vidimo ko će pre trudiću se kao uvek brzati, brzati preticati al' varati, ovaj put varati ZNAM NIKAD NEĆEŠ STIĆI	zvoniš presvinuta, otvorena ječiš probodena, podastrta zvonovi, srebrni kolci jeka, mreža u ušima oko nas tobom postavljeni ograđuju SAD, SAD, SAD utihnuo je i zamukao mrtvi svet
držiš ruku ne svoju "tvoja je uvek i uvek živa" čuješ glas ne svoj "ti ne smeš još za mnom ići" misliš misao ne svoju "sada sam dobro, ne brini, ne brini" mirišeš smrt ne svoju "ja nisam mrtva dok si živ ti" držati ništa čuti ništa misliti ništa mirisati ništa ko i dokle može? ja? ne ili da?	zar ne vidite parodija parodije pesma na pesme pali na jedine proklinjem dan kad je odlučeno da se odreknemo polovina svojih jer kroz prostor ne samo vreme dolaze horde ne crnih spolja već crnih iznutra ne da ostave svoje krvavo već zatru naše seme	kraj sebe beskrajem vidi bledilo mrtvo sebe rumenilom boji duplo golo se tajnom zove i mi i vi znamo kakve šuplje sanjamo snove da svršetak pre drugog nam bude trijumf glupo glupo i suvišno
kruna otežala blatna urezana u nisko čelo rubin krunski svetlošću svojom sunce prelama po umu pod krunom misao slama pritisnut snagom zemlje čiste osvetljen izvorom rumene svetlosti jezik nedostojan otkri probudi u lažnoj svilenoj kreposti OTKRI SE DUH DUH NEDOSTOJAN DUH PROSTI	ljubav ljubav se za ništa podaje ljubav se za nešto ne daje ljubav nije tu da se vrati ljubav je dati dati a ne uzimati menjati trgovati ljubav za ljubav niska je to cena samo ništa ljubav prati samo ničim ljubav može da se vrati	sam sam kako to nista moze biti sam bez jedinog i bez palog pijan ovo pišem oprostite na grešci srcu osećaju srcem ove strofe rišem sričem u vremenu i prostoru beskrajnu srcem praznim, ubijenim sa zarezom i uzvičnikom 'de ne treba srce vam dajem ups izvin'te ostatak od onog sto je drugi jeo ako se pesnici i pesnice baš previše ne gadite ja sam ostatake u slast žder'o evo vam ostatak prostor i vreme celo za mnom ostaće ništa a vama moje ko' njoj srce vrelo
pa lepo od vas a kad ste već tu sročite nam pesmicu nemora ništa teško u stilu onog gore samo pusti reči da teku da se vole vole vole
zar je toliko teško spomeneš cvetić stabljiku neku život pčelu leptira let neboj se ide brzo i lako samo se opustiš kuc pokuc nastaje svet možeš kakvim god da ga stvoriš može biti ružan il’ lep crn il’ beo prazan il’ pun samo od tebe zavisi ne pitaj se da li tvrdim i znam ti to možeš hoćeš umeš	UF pa zar nam bar ništa nećeš reći ni slovo zar moram crnim obojiti strane da se od tebe radost izvuče zar filozof moram biti GDE BEJAH SUTRA BIĆU I JUČE vidiš da je pomalo glupo pisati tako bolje lepršavo lepršavo lako hajdemo deco HAJDEMO LJUDI ruke prste imate pisati nećete :) :) :) znam znam da znate	hajde hajde ako te tuga muči ili si sretna to lepo opišeš u par reči slomiš red negde ne mora da paziš evo naprimer baš ovde u tome smisao posle tražiš sledeću strofu od toga gradiš pričaš pričaš gugučeš malo i laneš a onda kad se niko ne nada STANEŠ
Ništa tebi i niko ne treba Dovoljno jedno Bar da ne gledaš Zatvorena Bar da ne pričaš Zatvorena Decu oko sebe stavljaš čekgrćeš im u uši Pesmu od kolutova sa repa Svoga Kolutova vremenom naraslih Ne skupljanih biranih Kolutova slučajem natrpanih Deca pesmu piju Jer onaj ko ih rodi peva Pesmu u siktanju poznaju Pesma im strah probudi Jer kaže Gledajte deco vi budući ljudi Oca oca vašeg On besan laje Snagom se razmeće Štapom među zube dočekan Pomilovan pa udaren Pseto zagrcnuto prvim plodom Slepim razumom muklo laje Ne zovi i ne brani decu od njih samih Rodila ih jesi Al' ih sama nisi želela, htela Stvarala, hranila i na put izvela NE ZOVI DECU JER NISI DETE	Niko nikom više ne veruje niko nikog ne sluša niko ne gleda šta drugi radi sam utamničen sebe oseća sam svoj osećaj u drugom sam vidi niko neće da sačeka niko neće da oprosti niko sa ludakom da razgovara sam sam sam u svojoj ludosti klovn u pustoj carevini
OČAJNA? PESMA iz očaja se pružaš zgrčena, opuštaš nedeljena, udeljuješ iz očaja me 'voliš' šutnuta, rane celiš iz očaja prijatno plavog u životni crveni nazad bežiš očajna, tupa pokušavaš, ideš na juriš na juriš očaj oštri konop reže konop očaja što me očajnog veže	OČEKIVANJE OD? PESME jurcavo?ludo? tamo gde bi' uglađen biti trebao staviti u odelo uparađeno! a šta se vidi? iskrivljeno,zgužvano,namrgođeno! kakva prva, iskrena pesma treba da bude? prosto ispeglana?bljaks! od prve se grandiozno očekuje! prva treba biti čekaj reč se rađa prva je prva je... da! mnogo grandiozno jednostavno prosto ko' kravama ižvakana!	DATI? PESMI sebe i drugog 'osetiti' 'istinu izbegavati' pesmi u 'inat' vodu na svoju vodenicu navrtati (a ne znati) nedorastao iskustvu željama i želji pesmi veran zalud ostajati a znati samo se pesmom izabran može pesmi dati
PIŠEM? PESMU prestaću lepo kad je kad se ugasi žaloban ritam kada THE dan svane kad umesto 'kvrgavo' sklizne pesma 'lagano'	LAKO JE? PESMO gledati munjicu belu sjaktavu šaku krzna, zečijeg na šapicama nizbrdo stuštenu gledati razmaknute sečivaste jagodice široko čelo neko lice videti lako? oku dahtavog mesa zahuktalu stenom u podnožju kosine dočekanu videti lako? okom ove ruke što piše sliku zahvaćenu iz pirgavog lica iscvetalu lubanju	ZAPLAKATI? PESMOM možda je i moguće ne možda! lako! jer reč nema oko da vidi prst nema da opipa uho da čuje da od nje tužne narogušene,razbarušene postoje stvari što sijaju,bodu,zvrče strašnije?ne! postoje i stvari vidljivije, mekše, muzikalnije jednostavno od nje takve grozne potrebnije
SAN O? PESMI snivati, na put krenuti pešačiti plikovima, tabanima put jastučiti u računu se prevariti tri dana nadom ludom, snom u deset sati (voljom) ne sabiti lud a srećan biti slomljen trzavim mesom nateran tri puta stopirati znojav, prljav se u mahu očistiti u poslednjoj krivi puta duhom sve dotaknuti a potom videti na VIDOVDAN sna pad videti bicikli drugim drugim dopraćan		POLA PESME polovinom ruke prihvati moje polovne prste s' pola usne me poljubi i pola čaše ispi' pola cigarete spali nek' ne plamti samo je (opet pola) zažari u kafu razom da ne kažem pola kašike šećera stavi do pola,kao uvek pasulj skuvaj od pola,za promenu kupus izrendaj kapak na pola snenog oka spusti pola pola saveta daj da pola čoveka napravi bar ceo kraj
grč nije vic vic nije reč reč nije grč		U KOCKI ZATVOREN strpaj me u kocku napravljenu, smišljenu lakše će biti tebi za mene ko još mari nisam bio i nisam kocka al' pričati i pisati to izgleda ne vredi kockasti mi na 'kraju' 'razumemo' poredak kockastih stvari
SAVET nije ponuda, upozorenje komanda packa detetu ne igrajte se verom, nadom, ljubavlju ne igrajte se zadacima, putevima ne igrajte se decom zbog onih što dolaze i onih što bejahu ne zbog nas mračnih noći sada zbog vas koji tek i samo danas i sada u drugima uspevate da trajete molim vas, ko jedinog, a ne savet dajem nemojte noćima nuditi savet, svetlost dana ne od njih vec njima veća svetlost je davno izabrana	TVOJE MOJE ne prisvajaj ništa biće ti oduzeto ne steži ništa biće ti otrgnuto ne plaši nikog zalutale ne straši, već vabi ne brani REČ REČ se sama i bez tebe brani PLAKAO JE HRISTOS PLAKAO JE JUTROS' PLAČE JOS I SADA ZBOG ZALUTALOG PADA	NOĆ ILI DAN tražeći ili bežeći sunce ili mesec hladno ili toplo tamno ili svetlo tamo ili 'vamo kamen na kraju ili polovini puta zaozbiljno ili igrom u prah rastočen ili stvoren