DEO PESME JEDINOM

SIRENA valom smaknuta sa stene svoje glave {e}era s' trun mleka i marcipana zvala u ponor stenu svoju da ima sama sama sama sama valu zahvalna iz dubine modroga groba sirena bar zarad nedirnutih drugih stena	JATO grana vitica skok skok vazduh izmaglica cvrkut cvrkut kljun o kljun molba i dodir hrana toplo perje `bun	KRDO topot zemlja kopito vetar brujanje rog stoj mir drhtaj njuh znoj	JATO struja brzak peraja greben mulj skup broj ikra klizav plavetan srebrnkast soj
	CRVENI D@IN ogromno ogromno buktavo razgranato plameno sjajno celog sebe gore}i u gvo`\|e pretvori ble{tavo	HLADNI PATULJAK trag ~iode 'samo' u crnilu zatureno, zaboravljeno malom malo dato za bliske {krto?	@UTA ZVEZDA jednostavno prisutno umereno prosto tu
ZOVEM sve blestave dane sve sjajne sate sjaktave sekunde ... ma dalje i sami znate sve zovem da do\|u i nikad da se ne vrate ZOVEM sve smaragdne {ume svo srebrno `bunje zeljaste trave ... ma dalje i sami znate sve zovem da do\|u i nikad da se ne vrate ZOVEM sva bela jata sve crvene ptice plava krila ... ma dalje i sami znate sve zovem da do\|u i nikad da se ne vrate ZOVEM sva bronzana krda sve stamene rogate drhtava telad ... ma dalje i sami znate sve zovem da do\|u i nikad da se ne vrate ZOVEM sva jurcava jata sve plju{tave ribe o{tra peraja ... ma dalje i sami znate sve zovem da do\|u i nikad da se ne vrate ZOVEM sve mrakove sve tame no}i ... ma dalje i sami znate sve zovem da odu i nikad da se ne vrate ZOVEM ... sve sto treba da do\|e ... ZOVEM ... sve sve sto treba da ode da sa mnom ode ...		ROJ vidim vretenast crno-`ut toraks izdu`en trbuh, str{ljenast kroj pokidan je voskavi heksoplet a ti od ko{nice jedina mu{ka glavo od zuja slep od boda gluv od svega nem '~ele ne bodu tako jednom i jedinom za{titom braonkaste, okrugle, medne poslednja teturava ne od dima ve} od magle ne od tvoje ruke ve} jada i muke utrobu za odbranu daruje roju i svom '~elaru RAT vodi{ nevidljivim rov iscrtava{ vodi{ rat za kraj po~etka rat za nastavak kraja, kraha vodi{ rat za cvile` puknutog ~amovog dovratka rat za razlupana vrata, vrbova klina odroda za same temelje ku}e za crne zelene i plave kapke za prozore prigu{ene njima za i oko zida oko svrhe i smisla rat prostorom u i oko svega a najve}a ironija! vodi{ rat! zbog mira?
HARMONIJA skloni usne ljubilo mi se do malopre do dozvole usne, izdajni~e krvavo tad odbi od ramena sad glavu mi smi~e{ pritiskam uvo i obraz uz se~ivaste jagodice gvozdeno slatkast lepljiv moj miris kapljicama peva sa mirisom tvoje zelene ko`e	MIMOILA@ENJE oslonac bio ne spolja ve} iznutra glava na poku{aj poljupca izmaknuta vazduh ostao kraj usana, `utih jos i sada dok sam jo{ tu ostavljam fizi~ki trag, `elim vam sretan slede}i poku{aj bili smo na istom mestu a mimoi{li se udah i izdisaj
SVETAC ~ujem kako ti kuckaju potpetice dok silazi{ sa tvog ~etvrtog sprata navla~im prljavu zavesu preko prozora dok te vu~em u tamu a ne u svetlost kao nekada ova mu{ka kurva, ova stara oblanda vidi ti u oku halapljivom zelju za kremom kremom sa tvog ~etvrtog sprata kremom koji 'onog tvog' zove Tata,Tata		DEOBA bez opro{taja i oprosta ste nas ostavili svako uzeo 'svoje' i oti{li ko na istok ko na zapad podelili {to se moglo podeliti na dvoje uzeli {ta ste stigli ili znali po uvo, da ne slu{amo na dve strane vi{e po oko, da ne gledamo razroko za vama po plu}no krilo,bubreg (nogu,ruku....) po' mozga svaki po' tela svaki ono {to se ne deli ste ostavili ili zaboravili jedan nos, da jednim duhom di{emo jedan `eludac da ga jedan jezik i jedno grlo hrani jedno srce da jedne iznutrice odba~ene jednom krvlju napoje nismo ni bili za jedno kad su male vatrice u stanju da nas razdvoje
PROKLINJANJE ne bio proklet ni dan ni ~as kad smo se videli ne bio proklet ni prvi poljubac ni poslednji izlazak ne bio proklet svaki odlazak svaki ostanak kroz sve neprokleto proklet sam ja		VEZA kad se i posle opro{taja,opro{taja izdaja, izdaja opra{ata{,opra{ata{ izdaje{,izdaje{
U@AS kada sva cela kroz polovine sama sebe porode PRETNJA idite svi jer ako vam ka`emo to {to vam nismo rekli osta}ete ne svi ve} i ti i ti i ti SUJETA kada i u ti{ini i pri~i na{oj znate da smo sujetni mi a ne vi	LUTKA i lepo spolja,prazno iznutra i ru`no spolja,prazno iznutra sve sve sve je lutka PONAVLJA^ vi {to ka`ete "DA SAD MOGU I DRUGE DA PODU^AVAM" SLEPILO kad se svi pro{etaju da bi sve videli	LASER skup fotona u {tapu na gomili koja kad je dovoljno velika provali kroz posrebren polupropusan kraj i sobom koherentan da blesak sjaj PRLJAVSTINA ve{ u ma{ini s' pra{kom opran obu~en na nas gole sapunom odrane a odliv iz ve{ ma{ine i sa nas sudoperi darovan	PROLAZ ono kroz {ta uporno idete da ne biste bili gde ste ODGOVOR va{ nama je to {to ste nas pitali kroz pitanje KUKAVI^LUK iskreno beganje ISKRENOST kad ka`ete i tako se pona{ate a ne samo priznate da ste ozbiljni OZBILJNOST shvatanje da ste se za(j)igrali
UMI[LJENOST crvenda}ima vezivati oko vrata portikle bele kao da im sama priroda crvene (pod grlima bisernim) ve} nije ne vezala ve} darovala DVOLI^NOST svrati nam na kafu kapu}ino il' espresso svrati, pa i mi do tebe da svratimo	SITOST iz vas izjurena a ne u grlu nako{ena i grlom hranjena glad LUDILO testiranje drugih svojim ludilom i sigurnost da su svi nenormalni GRE[KA priznati da gre{ite i vi	DOBITAK ako mo`es izgubiti prijatelja onda ga nisi ni dobio ZALJUBLJENOST prona}i sebe u sre}i drugoga LJUBAV prona}i druge u na{oj papazjaniji MR@NJA biti prona\|en u sre}i drugoga	DETINJASTO podrazumevati da je sve do poslednje mrvice tu da mu se poda ODRASLO otimati sve do poslednje mrvice ~ak i kad se podaje LJUDSKI podati se podavanju do poslednje mrvice
ZEMLJA zlovoljna drhturi usnula osmehnuta ponorom ve~nim sve`im mesom nezagrcnuta zadovoljena tren sretna	STIHIJA provaljena brana odneto sva{ta prose~en klanac poto~i}a dva nugatom zlatnim se igraju dok pod suncem i snopljem zraka ni~e plava trava za `ivot srebrnog `bunja umrla je stihija	POVERENJE na prag pod zvekir raspovijeno polo`eno pod gredu mra~ne kapije
EKSER kroz uzicom svezano stra{ilo proteran bespotrebno iz {ava starog sakoa vrh izleteo {amar~inom okrenuta bundeva, glava stra{ila da vidi na le\|ima vrh eksera slamnatim srcem zaki}en		CRACKED POT do not squeeze try to repair it with clay do not use mud do not pour water into cracket pot fill it with grain if pot is cracked why You do foolish things and act insane?
TANGO okre}i se brzo. pogledom uko~enim okrzni obraz opusti se bar malo. da nam posle ne drhte kolena sti{ce{ me previ{e. eto. puklo je rebro pu{ta{ me. ne! tako. trebam tvoju jo{ ~vrs}u ruku is~upan iz zuba zaljubljenosti cvet usnama odljubljen moram da ljubim, ne dodirom, ve} samo o~ima	NESHVATANJE vetar prolete u mah od{krinuta vrata kosa puna talasa kovrd`a medj' stvarima fri`iderom {poretom jurca prazna de~ija glava ivica stola dok sedi na uvek hladnom podu ~udjenje uzdrhtalo bez suza kako glava pametnija nije iako je ote~eno ~elo opipljivo uve}ava
oprosti bes mi zamagli sve oprosti ne samo re~i re~ene tad oprosti {to je i dalje tu moj ose}aj usamljenosti oprosti moju izdaju nekad i sad oprosti jer ja nemam obraza sam sebi da pra{tam oprosti nijedna ti{ina nijedan vrisak ne moze preneti ose}aj i prazninu koja je tu i tad i sad saaam bez tebe ovde, bez sebe tamo saaam saaam ne u`asno vec u prosto i jednostavno saaam, saaam, saaam	sedite slobodno mirno, stalo`eno na svojim pokrajnama, ostrvima teto{ite bolne 'ne`no' ta vi za drugo dobri ne znate pa onda IZMISLITE tugu iz dosade, u mah kad ve} takve uokolo nemate da, da te{ko je ma{tati razbijte zato besni dovoljni sebi razma{ite se slobodno {iroka su njiva i polja pusto je debelo more pune ~a{e i fla{e razbijte grli}em krnjim isecite duge {to se tanane, krvave i tada trude beskraj sa beskrajem da spoje nek lipte boje, mo`da se tad NEKO dete kad ve} ti ne mo`e{ (da ne kazem opet rimu nemo`ete) PESNI^E daaaaa ose}anje, sa`aljenje, daaaa sebe kad ne mo`e{ jer nema{ tvoje si davno potro{io na sebe mo`da se u detetu probudi se}anje na korene tvoje i moje sanjaj u zori dan kad je bio besan, lud vreo grozi se i dalje nad 'skupljanjem iskustva' nad radosnim, primitivnim moronom koji zbog pohvale po~e drvlje i kamenje da skuplja