DEO PESME JEDINOM

SIRENA valom smaknuta sa stene svoje glave šećera s' trun mleka i marcipana zvala u ponor stenu svoju da ima sama sama sama sama valu zahvalna iz dubine modroga groba sirena bar zarad nedirnutih drugih stena	JATO grana vitica skok skok vazduh izmaglica cvrkut cvrkut kljun o kljun molba i dodir hrana toplo perje žbun	KRDO topot zemlja kopito vetar brujanje rog stoj mir drhtaj njuh znoj	JATO struja brzak peraja greben mulj skup broj ikra klizav plavetan srebrnkast soj
	CRVENI DŽIN ogromno ogromno buktavo razgranato plameno sjajno celog sebe goreći u gvožđe pretvori bleštavo	HLADNI PATULJAK trag čiode 'samo' u crnilu zatureno, zaboravljeno malom malo dato za bliske škrto?	ŽUTA ZVEZDA jednostavno prisutno umereno prosto tu
ZOVEM sve blestave dane sve sjajne sate sjaktave sekunde ... ma dalje i sami znate sve zovem da dođu i nikad da se ne vrate ZOVEM sve smaragdne šume svo srebrno žbunje zeljaste trave ... ma dalje i sami znate sve zovem da dođu i nikad da se ne vrate ZOVEM sva bela jata sve crvene ptice plava krila ... ma dalje i sami znate sve zovem da dođu i nikad da se ne vrate ZOVEM sva bronzana krda sve stamene rogate drhtava telad ... ma dalje i sami znate sve zovem da dođu i nikad da se ne vrate ZOVEM sva jurcava jata sve pljuštave ribe oštra peraja ... ma dalje i sami znate sve zovem da dođu i nikad da se ne vrate ZOVEM sve mrakove sve tame noći ... ma dalje i sami znate sve zovem da odu i nikad da se ne vrate ZOVEM ... sve sto treba da dođe ... ZOVEM ... sve sve sto treba da ode da sa mnom ode ...		ROJ vidim vretenast crno-žut toraks izdužen trbuh, stršljenast kroj pokidan je voskavi heksoplet a ti od košnice jedina muška glavo od zuja slep od boda gluv od svega nem 'čele ne bodu tako jednom i jedinom zaštitom braonkaste, okrugle, medne poslednja teturava ne od dima već od magle ne od tvoje ruke već jada i muke utrobu za odbranu daruje roju i svom 'čelaru RAT vodiš nevidljivim rov iscrtavaš vodiš rat za kraj početka rat za nastavak kraja, kraha vodiš rat za cvilež puknutog čamovog dovratka rat za razlupana vrata, vrbova klina odroda za same temelje kuće za crne zelene i plave kapke za prozore prigušene njima za i oko zida oko svrhe i smisla rat prostorom u i oko svega a najveća ironija! vodiš rat! zbog mira?
HARMONIJA skloni usne ljubilo mi se do malopre do dozvole usne, izdajniče krvavo tad odbi od ramena sad glavu mi smičeš pritiskam uvo i obraz uz sečivaste jagodice gvozdeno slatkast lepljiv moj miris kapljicama peva sa mirisom tvoje zelene kože	MIMOILAŽENJE oslonac bio ne spolja već iznutra glava na pokušaj poljupca izmaknuta vazduh ostao kraj usana, žutih jos i sada dok sam još tu ostavljam fizički trag, želim vam sretan sledeći pokušaj bili smo na istom mestu a mimoišli se udah i izdisaj
SVETAC čujem kako ti kuckaju potpetice dok silaziš sa tvog četvrtog sprata navlačim prljavu zavesu preko prozora dok te vučem u tamu a ne u svetlost kao nekada ova muška kurva, ova stara oblanda vidi ti u oku halapljivom zelju za kremom kremom sa tvog četvrtog sprata kremom koji 'onog tvog' zove Tata,Tata		DEOBA bez oproštaja i oprosta ste nas ostavili svako uzeo 'svoje' i otišli ko na istok ko na zapad podelili što se moglo podeliti na dvoje uzeli šta ste stigli ili znali po uvo, da ne slušamo na dve strane više po oko, da ne gledamo razroko za vama po plućno krilo,bubreg (nogu,ruku....) po' mozga svaki po' tela svaki ono što se ne deli ste ostavili ili zaboravili jedan nos, da jednim duhom dišemo jedan želudac da ga jedan jezik i jedno grlo hrani jedno srce da jedne iznutrice odbačene jednom krvlju napoje nismo ni bili za jedno kad su male vatrice u stanju da nas razdvoje
PROKLINJANJE ne bio proklet ni dan ni čas kad smo se videli ne bio proklet ni prvi poljubac ni poslednji izlazak ne bio proklet svaki odlazak svaki ostanak kroz sve neprokleto proklet sam ja		VEZA kad se i posle oproštaja,oproštaja izdaja, izdaja oprašataš,oprašataš izdaješ,izdaješ
UŽAS kada sva cela kroz polovine sama sebe porode PRETNJA idite svi jer ako vam kažemo to što vam nismo rekli ostaćete ne svi već i ti i ti i ti SUJETA kada i u tišini i priči našoj znate da smo sujetni mi a ne vi	LUTKA i lepo spolja,prazno iznutra i ružno spolja,prazno iznutra sve sve sve je lutka PONAVLJAČ vi što kažete "DA SAD MOGU I DRUGE DA PODUČAVAM" SLEPILO kad se svi prošetaju da bi sve videli	LASER skup fotona u štapu na gomili koja kad je dovoljno velika provali kroz posrebren polupropusan kraj i sobom koherentan da blesak sjaj PRLJAVSTINA veš u mašini s' praškom opran obučen na nas gole sapunom odrane a odliv iz veš mašine i sa nas sudoperi darovan	PROLAZ ono kroz šta uporno idete da ne biste bili gde ste ODGOVOR vaš nama je to što ste nas pitali kroz pitanje KUKAVIČLUK iskreno beganje ISKRENOST kad kažete i tako se ponašate a ne samo priznate da ste ozbiljni OZBILJNOST shvatanje da ste se za(j)igrali
UMIŠLJENOST crvendaćima vezivati oko vrata portikle bele kao da im sama priroda crvene (pod grlima bisernim) već nije ne vezala već darovala DVOLIČNOST svrati nam na kafu kapućino il' espresso svrati, pa i mi do tebe da svratimo	SITOST iz vas izjurena a ne u grlu nakošena i grlom hranjena glad LUDILO testiranje drugih svojim ludilom i sigurnost da su svi nenormalni GREŠKA priznati da grešite i vi	DOBITAK ako možes izgubiti prijatelja onda ga nisi ni dobio ZALJUBLJENOST pronaći sebe u sreći drugoga LJUBAV pronaći druge u našoj papazjaniji MRŽNJA biti pronađen u sreći drugoga	DETINJASTO podrazumevati da je sve do poslednje mrvice tu da mu se poda ODRASLO otimati sve do poslednje mrvice čak i kad se podaje LJUDSKI podati se podavanju do poslednje mrvice
ZEMLJA zlovoljna drhturi usnula osmehnuta ponorom večnim svežim mesom nezagrcnuta zadovoljena tren sretna	STIHIJA provaljena brana odneto svašta prosečen klanac potočića dva nugatom zlatnim se igraju dok pod suncem i snopljem zraka niče plava trava za život srebrnog žbunja umrla je stihija	POVERENJE na prag pod zvekir raspovijeno položeno pod gredu mračne kapije
EKSER kroz uzicom svezano strašilo proteran bespotrebno iz šava starog sakoa vrh izleteo šamarčinom okrenuta bundeva, glava strašila da vidi na leđima vrh eksera slamnatim srcem zakićen		CRACKED POT do not squeeze try to repair it with clay do not use mud do not pour water into cracket pot fill it with grain if pot is cracked why You do foolish things and act insane?
TANGO okreći se brzo. pogledom ukočenim okrzni obraz opusti se bar malo. da nam posle ne drhte kolena stišceš me previše. eto. puklo je rebro puštaš me. ne! tako. trebam tvoju još čvrsću ruku isčupan iz zuba zaljubljenosti cvet usnama odljubljen moram da ljubim, ne dodirom, već samo očima	NESHVATANJE vetar prolete u mah odškrinuta vrata kosa puna talasa kovrdža medj' stvarima frižiderom šporetom jurca prazna dečija glava ivica stola dok sedi na uvek hladnom podu čudjenje uzdrhtalo bez suza kako glava pametnija nije iako je otečeno čelo opipljivo uvećava
oprosti bes mi zamagli sve oprosti ne samo reči rečene tad oprosti što je i dalje tu moj osećaj usamljenosti oprosti moju izdaju nekad i sad oprosti jer ja nemam obraza sam sebi da praštam oprosti nijedna tišina nijedan vrisak ne moze preneti osećaj i prazninu koja je tu i tad i sad saaam bez tebe ovde, bez sebe tamo saaam saaam ne užasno vec u prosto i jednostavno saaam, saaam, saaam	sedite slobodno mirno, staloženo na svojim pokrajnama, ostrvima tetošite bolne 'nežno' ta vi za drugo dobri ne znate pa onda IZMISLITE tugu iz dosade, u mah kad već takve uokolo nemate da, da teško je maštati razbijte zato besni dovoljni sebi razmašite se slobodno široka su njiva i polja pusto je debelo more pune čaše i flaše razbijte grlićem krnjim isecite duge što se tanane, krvave i tada trude beskraj sa beskrajem da spoje nek lipte boje, možda se tad NEKO dete kad već ti ne možeš (da ne kažem opet rimu nemožete) PESNIČE daaaaa osećanje, sažaljenje, daaaa sebe kad ne možeš jer nemaš tvoje si davno potrošio na sebe možda se u detetu probudi sećanje na korene tvoje i moje sanjaj u zori dan kad je bio besan, lud vreo grozi se i dalje nad 'skupljanjem iskustva' nad radosnim, primitivnim moronom koji zbog pohvale poče drvlje i kamenje da skuplja